U Srbiji, malinarstvo postaje sve više tabu reč koja nekako sa sobom donosi više glavobolja nego benefita. Malinari to pogotovo dobro znaju.
Prvo, zbog različitih faktora, uključujući vremenske uslove, nije sigurno koliko će rod biti i po kojoj ceni će se prodati, što je posebno važno za voćare. Ovo se odnosi na nestabilnost proizvodnje i cenovne oscilacije koje malinari doživljavaju u pregovorima sa hladnjačarima i izvoznicima. Trenutno, malinari najviše osećaju ove izazove, a prema poslednjim događajima vezanim za otkup malina, očekuje ih još jedno teško leto.
Malinari već godinama protestuju i organizuju blokade puteva i mostova. Problemi u malinarskom sektoru traju godinama, a sukobi između proizvođača, hladnjačara i izvoznika se nastavljaju. Glavni razlog za nezadovoljstvo malinara je, naravno, otkupna cena. Proizvođači zahtevaju minimalno 350 dinara za kilogram malina, dok hladnjačari trenutno nude najviše 250 dinara, čak i manje u južnoj Srbiji.
U ovu situaciju je, protiv svoje volje, uključena i država, odnosno Ministarstvo poljoprivrede. Od države se traži da bude glavni posrednik u pregovorima, iako joj ta uloga ne pripada na otvorenom i slobodnom tržištu. Uprkos tome što se od izvoza malina godišnje ostvaruje devizni priliv od preko 200 miliona evra, država nije ta koja organizuje tržište malina. Njena uloga je da omogući poslovni ambijent za proizvođače, kako bi što bolje unovčili svoj trud, vodeći računa o strateškom značaju koji malina ima za izvoz.
Malinarstvo, detaljnije
Priča o malinarstvu je složenija od cenovnih razlika. Ključni problem leži u organizaciji otkupa malina i koordinaciji svih učesnika u proizvodnom procesu, od proizvodnje do plasmana na domaće i inostrano tržište. Iste greške se ponavljaju godinama, što ozbiljno ugrožava kredibilitet srpskih malinara na međunarodnom tržištu.
Ukupno stanje u malinarskom sektoru je veoma kompleksno. Osim problema sa proizvodnjom i cenama izvoza, malinari se suočavaju sa nejedinstvom i neorganizovanošću. Okupljeni oko desetak udruženja sa često suprotstavljenim interesima, malinari deluju kao razjedinjena vojska. Hladnjačari to koriste kako bi snizili cenu roda, a često manipulišu otkupnom cenom tokom same berbe. Monopol hladnjačara i izvoznika prisutan je godinama, s ciljem zadržavanja pozicija i deljenja profita u uskom krugu.
Malina je, uz kukuruz, najvažniji izvozni proizvod Srbije u Evropi, te je trenutna situacija u malinarstvu dugoročno neodrživa. Promene na evropskom i svetskom tržištu malina zahtevaju od srpskih proizvođača modernizaciju, efikasnost i poboljšanje kvaliteta. Potrebno je uložiti u nove zasade malinjaka i stimulisati proizvodnju organske maline, koja je sve traženija u svetu.
Malinarstvo u Srbiji se nalazi na prekretnici. Potrebno je da malinari, hladnjačari i izvoznici, uz državu kao medijatora, izgrade mostove poverenja i rade za zajednički, a ne samo sopstveni interes. Samo tako će moći da očuvaju i održe ugled srpskih malina na sve konkurentnijem svetskom tržištu.
Izvor: AgroTV
