Neosporivo je da je manga, odnosno strip iz Japana, globalni fenomen, uglavnom zahvaljujući širokom spektru tema koje pokriva. Dakako, što se tiče žanrova, u japanskom stripu možete naći sve, od akcije do ljubavnih priča, od horora do svakodnevnih životnih priča. Samim tim, ne treba da čudi da postoji veliki broj naslova koji se, na ovaj ili onaj način, bave poljoprivredom.
U ovom članku, izlistaćemo par interesantnih manga naslova u kojima je poljoprivreda jedan od ključnih elemenata, a koje možete sami overiti. Neki od ovih naslova su dostupni na engleskom, a pojedini imaju i svoje animirane ili igrane adaptacije.
Manga naslovi: preporuka „Bolje zemlje“
Srebrna kašika (銀の匙)
„Srebrna kašika“ je zasigurno jedan od najpopularnijih naslova na ovom spisku, i to s dobrim razlogom. Naime, autorka ove mange, Hiromu Arakava (荒川 弘) je ujedno i idejni tvorac jednog od najpopularnijih naslova koji se izdaje i u Srbiji trenutno, „Čelični alhemičar“ (鋼の錬金術師). Treba istaći da je Arakava odrasla na farmi u Hokaidu, u porodici mlekara, i da ima iskustvo iz prve ruke što se mlekarske proizvodnje i uzgoja krava tiče.
Samim tim, „Srebrna kašika“ joj je naslov posebno drag srcu. Serijal dug 15 tomova prati glavnog lika po imenu Juugo Haćiken, koji se upisuje u jednu ruralnu poljoprivrednu srednju školu ne bi li se udaljio od roditelja. Strip prati njegov život, gde se polako navikava na novu sredinu, novo društvo i nove izazove. Svakako, dobar deo mange sadrži i Juugovo bavljenje poljoprivredom, te njegove napore da nauči sve vezano za agrar u trenutnom okruženju.
Mojašimon: Priče iz poljoprivrede (もやしもん)
Nešto kraći od „Srebrne kašike“, sa svoja 13 toma, a podjednako poznat poput „Čeličnog alhemičara“, „Mojašimon“ je priča sa natprirodnim elementima koja takođe stavlja poljoprivredu u prvi plan. Autor mange, Masajuki Išikava (石川 雅之), je odabrao da se priča odvija na poljoprivrednom fakultetu. Glavni lik, Tadajasu Savaki, ima sposobnost da vidi mikroorganizme i komunicira s njima. Ovo ga dovodi u zanimljive situacije tokom serijala, kako sa profesorima i ostalim studentima, tako i sa samim mikroorganizmima.
Išikava je za cilj imao da čitaocima predstavi mikroorganizme na taj način da mogu razumeti o čemu je reč. Kako bi dostigao dobar nivo verodostojnosti, istraživao je mikroorganizme čitajući na stotine knjiga i priručnika u biblioteci. Tehnički i strukovni termini su mu otežavali proces rada, ali je na kraju uspeo da dostigne takav kvalitet pripovedanja da mu je manga tokom jednog kratkog perioda bila čak i najčitanija u Japanu.
Rešili smo da živimo na selu sa ženom-vitezom koja je došla kod nas (俺んちに来た女騎士と田舎暮らしすることになった件)
Ovaj serijal podužeg imena je svoj život počeo kao niz novelica autora pod pseudonimom Sakita (裂田). Manga adaptaciju je na sebe preuzeo autor pod drugim pseudonimom, Kakaši Akino (秋乃かかし). Sama priča je ujedno i fantastična i iznenađujuće realistična. Naime, mladi Kanđi Saeći, nakon studiranja, ostavlja posao u kancelariji kako bi se vratio na selo i preuzeo farmu svojih roditelja. Saeći uzgaja povrće u sredini koja polako propada – dok mu se, jednog dana, ne pridružuje Kristina, misteriozna devojka odevena u oklop viteza koja tvrdi da je došla iz drugog sveta. Premda je ovaj serijal u biti ljubavna komedija, dotiče se vrlo važne problematike u Japanu poput činjenice da se sve manje mladih bavi agrarom i da je ova privredna grana dosta zapostavljena u 21. veku.
GREEN: Želim da budem supruga farmera (GREEN〜農家のヨメになりたい〜)
„GREEN“ je ljubavna priča za zreliju publiku, nastala iz pera autorke Tomoko Ninomija (二ノ宮 知子). Priča je jednostavna; Devojka iz Tokija se preseli u jedno malo mesto, sa romantičarskim pogledom na farmerski život. Kao takva, upoznaje jednog mladog farmera koji se muči da održi svoj posao. Samim tim, ona mu nudi da se zaposli kao sezonac na njegovoj farmi, u nadi da će naučiti nešto o obradi zemlje i radu sa biljem. Vremenom, između njih se javlja i iskrena ljubav.
Za razliku od ostalih serijala do sada izlistanih, GREEN je za nijansu ozbiljniji. Temu ljubavi između dve potpuno nekompatibilne osobe tretira s poštovanjem, a pritom i život na selu, kao i rad sa uzgojnim biljem, predstavlja sa dozom poštovanja.
Ono kad je manga urednik započeo novi život na selu (漫画編集者が会社を辞めて田舎暮らしをしたら異世界だった件)
Još jedan serijal sa dugačkim naslovom, „Ono kad je manga urednik započeo novi život na selu“ je trajao samo četiri toma. Scenarista sa pseudonimom Kumagae (クマガエ) i crtač Hišio Mijazava (宮澤 ひしを) su stvorili interesantnu priču koja pokriva tematiku skorojevića na polju agrara.
Serijal prati urednika manga časopisa, Joheija Sakumu. Sakoma, s nadimkom „Kuma“, naprasno rešava da da otkaz i odseli se na selo da se bavi uzgojem pirinča. Njegova supruga to saznaje relativno kasno, i onda sleduju eskapade gde bračni par non-stop pravi greške tokom rada na polju.
Razlog popularnosti ovih mangi je umnogome isti kao i kod drugih serijala iz Japana. Naime, autori (a neretko i sami urednici) uvek detaljno istražuju temu kojom se bave. Na taj način dostižu visoki nivo verodostojnosti u priči. Pritom, to se uvek odvija kroz prizmu međuljudskih odnosa, realističnih priča sa jarkim emocijama ispoljenim kroz situacije koje svi mi proživljavamo. A neretko se dotiču i problema koje savremeno društvo ima. To mogu biti, primera radi, opadanje nataliteta na selu ili nedovoljno ulaganje u agrar.
Upravo zbog toga ove priče komotno mogu da zainteresuju i srpske ljubitelje stripa koliko i poljoprivrednike. Da, čak i ako u sebi sadrže likove i lokacije iz kulture sa drugog kraja planete koja se u mnogo čemu razlikuje od naše.
Izvori: Vikipedija, My Anime List, Manga Updates, Anime News Network, Anime Planet, Kodansha