Zašto Srbiji nedostaje plodnog zemljišta u odnosu na prethodne proizvodne sezone? Kakvo je stanje sa rodom paradajza ove godine? Saznajmo u ovim vestima za sredu.
Što nemamo plodnog zemljišta?
Zaštita poljoprivrednog zemljišta predstavlja veliki izazov za stručnjake širom sveta. U Srbiji, u periodu od deset godina, između dva popisa, izgubljeno je milion i dvesta hiljada hektara obradivih oranica. Ova situacija je posledica širenja gradova i porasta broja stanovnika, gde se plodna zemlja žrtvuje za urbanizaciju.
Dr Aleksandar Leposavić iz Instituta za voćarstvo u Čačku ističe da poljoprivredna proizvodnja ima daleko veći značaj od industrijske proizvodnje. On naglašava važnost zaštite poljoprivrednih resursa i dodaje da se mnogo govori o povećanju stepena prerade kao načinu poboljšanja života ljudi.
Srbija trenutno raspolaže sa četiri miliona i sedamdeset pet hiljada hektara obradivog zemljišta, dok se obrađuje oko tri i po miliona hektara oranica. Leposavić upozorava da zemljište može biti trajno izgubljeno ako se prekriva zgradama ili betonom, dok je potrebno hiljade godina da se ono stvori. Zbog toga je zemljište proglašeno neobnovljivim prirodnim resursom i ograničenom sirovinom, posebno u kontekstu sve većih zahteva prema zemljištu. Prema podacima, čak 95% svetske proizvedene hrane dolazi sa zemljišta.
Agroekonomista Milan Prostran ukazuje da Evropska unija svake godine gubi površinu zemljišta veličine Berlina zbog vodnih erozija. On ističe potrebu za pažljivim planiranjem infrastrukture, sugerišući da se objekti grade na manje plodnim površinama kako bi se sačuvalo ovo dragoceno bogatstvo, koje je jedan od najvrednijih resursa koje jedna zemlja može da ima.
A da li imamo paradajza?
Na poljima je u toku berba paradajza namenjenog preradi, a ove godine je taj proces počeo ranije nego obično. Potražnja za paradajzom je velika, ali su nepovoljni vremenski uslovi doveli do toga da je prinos skoro iscrpljen.
Milan Arsenijević iz Rumenke, koji obrađuje dva jutra zemljišta, očekuje prinos od 40 tona po jutru. Njegove njive su opremljene sistemom za navodnjavanje kap po kap, što je omogućilo češće zalivanje i održavanje kvalitetnog i zdravog roda. Arsenijević navodi da je ova godina među rekordnim po prinosu zahvaljujući velikom radu, pravovremenom tretiranju protiv bolesti, zaštiti, i adekvatnoj prihrani.
Sve što proizvedu na njivama, Arsenijevići prerađuju u sopstvenom pogonu, čime zaokružuju ciklus proizvodnje i obezbeđuju sigurno tržište. Arsenijević ističe da su kvalitet i sigurnost u proizvodnji ključni, jer on tačno zna šta proizvodi, kada i koliko je tretirao useve, te su svi njegovi kupci verni i dugoročni.
Paradajz, koji zauzima površinu od 7.350 hektara, četvrta je po veličini povrtarska kultura u Srbiji. Veći deo proizvodnje se koristi kao svež paradajz, dok se za razne vrste prerade, koje donose veću zaradu, zaseje nešto manje od 500 hektara.
