Kako su prethodne dve godine bile izuzetno loše po uzgoj kukuruza, ovog proleća ta žitarica zasejana je na tek 905.000 hektara. Kako ističu agrarni profesionalci, a i sami proizvođači, to je za čak 45.000 hektara manje zasađenih njiva nego u lanjskom periodu.
Sunčica Savović, direktor Udruženja “Žita Srbije”, je u izjavi za RTS prodiskutovala problem manje zasađenih površina ove kulture. „Ono što je sigurno jeste da nećemo imati prinose koji su na nivou desetogodišnjeg proseka,“ veli Savović. „Naš desetogodišnji prosek na nivou zemlje je 7,6 tona po hektaru. Sigurni smo da će prinosi biti niži, pre svega, zbog posledica superćelijskih oluja koje smo imali na teritoriji Bačke tokom jula čak tri puta. To znači da bi rod mogao da bude između 6,2 i 6,7 miliona tona.“
Međutim, kako Savović apostrofira, nije sve ni tako „crno“. Naime, kvalitet ovogodišnjeg kukuruza biti veoma dobar. „Ovo će biti najbolji rod kukuruza koji smo imali u prethodne tri godine. Za razliku od ozimih useva kojima je u pogrešnom trenutku došla kiša, sve te padavine su, ako zanemarimo posledice oluja sa kojima smo se prvi put suočili ove godine, dobrodošle kukuruzu i soji,“ dodaje ona. „Prošlogodišnji rod nikako ne bi trebalo mešati sa novim zrnom, pogotovo ako se zna da je u starom kukuruzu prisutan aflatoksin. Ukoliko se i te zalihe budu čuvale, za izvoz ćemo imati više od dva miliona tona robe.“
Za izvoz kukuruza potrebna druga solucija
U evropskoj proizvodnji kukuruza, podsetićemo, Srbija učestvuje sa 4,9%. Time se nalazi na visokom šestom mestu. Najveći evropski proizvođač je Ukrajina sa 30 miliona tona, što je skoro četvrtina ukupne evropske proizvodnje kukuruza. Ova žitarica je najznačajniji izvozni agrarni proizvod naše zemlje. Ali i pored toga, poslednjih godina evidentan je značajan pad izvoza.
Profesor Branislav Vlahović sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu jasno obrazložava situaciju o neadekvatnoj logistici ove sezone. „Pre tri godine Srbija je izvezla 3,6 miliona tona kukuruza, 2021. 2,3 miliona tona. Prošle godine izvoz bio manji za čak 1,1 milion tona u odnosu na godinu ranije,“ rekao je, nabrajajući zemlje koje su najveći uvoznici srpskog kukuruza. „Na kretanje izvoza deluje veliki broj faktora: značajne oscilacije u proizvodnji, količina otkupa, kvalitet zrna, kapacitet stočnog fonda, stanje na međunarodnom tržištu, odnos domaćih i izvoznih cena… Do prošle godine Srbija je izvozila oko 80 odsto kukuruza i pšenice Dunavom preko luke Konstanca u Rumuniji. Danas to više nije slučaj jer je ukrajinska roba koja se tovari u ukrajinskim lukama Reni i Ismailija veoma ozbiljna konkurencija,“ pojasnio je Vlahović.
Izvor: 24 Sedam
Pogledajte i: Hoće li se kukuruz izvoziti iz Srbije? Za sopstvene potrebe taman
