Naslovna Poljoprivreda Manje poljoprivrednika u Srbiji. Ali…zašto?

Manje poljoprivrednika u Srbiji. Ali…zašto?

129
0

Prema najnovijim statistikama, ukupni broj poljoprivrednika na teritoriji naše zemlje je drastično manji nego inače, što je alarmantno. Zašto je to tačno alarmantno i na koji način, doduše, ćete saznati tek nakon čitanja redova ispod.

AI generisana fotografija
Softver: Stable Diffusion

Gde nam nestade toliko poljoprivrednika?

Prema istraživanju Republičkog zavoda za statistiku, u prvom kvartalu ove godine broj registrovanih individualnih poljoprivrednika smanjen je za 4.485 lica, što predstavlja smanjenje za 8,1% u odnosu na isti period prošle godine. Osim toga, u Srbiji je na popisu poljoprivrede u 2023. godini registrovano 508.365 poljoprivrednih gazdinstava, što je smanjenje za 10% u odnosu na anketu iz 2018. godine. Ti podaci beleže i dvocifren pad broja grla u tom periodu.

Komentarišući ove podatke, agroekonomista Žarko Galetin izjavljuje da je popis otvorio tako krupna pitanja i velika iznenađenja, te da je broj poljoprivrednika jedno od manjih. Mnogo veći problemi su šta se dešava u sektoru stočarstva, u pogledu resursa, obradivog zemljišta. Svi parametri pokazuju da postoji vrlo oštar pad u oblasti poljoprivredne proizvodnje po svim kriterijumima. Pad broja grla stoke, tovnih svinja, ovaca, koza je alarmantan, ukazuje Galetin.

Izvor: Shutterstock/Fotokostic

Dakle, kako objašnjava, smanjen broj registrovanih pojedinačnih poljoprivrednika odražava tehničke promene s jedne strane, a suštinske promene u poljoprivredi s druge strane. „Ministarstvo za poljoprivredu malo ”čisti“ registar poljoprivrednih gazdinstava, pa fiktivna gazdinstva ne mogu ostvariti prava na subvenciju,“ veli Galetin. „Ima dosta stvari koje su demotivisale poljoprivrednike, posebno one koji su hteli preko podela gazdinstava u okviru jedne porodice da dobiju podsticaje. Razlog je i ukrupnjavanje gazdinstava, posebno u Vojvodini. Primetno je da raste površina zemlje po jednom gazdinstvu. Sa druge strane, staračka domaćinstva nestaju, pa ta zemlja bude pripojena većim“.

Dnevna doza realnosti

U nastavku izjave, Galetin je apostrofirao kako je još jedan nezanemarljiv razlog to što ljudi ne vide perspektivu u poljoprovredi. „Da bi se ušlo u ozbiljan biznis na tom polju, potrebna su značajna sredstva, oko 20-30 hektara zemlje – što nije nimalo lak zadatak“, jasno ističe stručnjak.

Izvor: Shutterstock/maxbelchenko

Profesorka Poljoprivrednog fakulteta Natalija Bogdanov smatra da ovaj pokazatelj ne mora nužno biti loš, već potencijalno može biti rezultat primene tehnologija umesto fizičkog rada. Čak i ako na kraju godine taj podatak bude osam odsto, ne bi trebalo smatrati katastrofom, jer može ukazivati na to da je ljudski rad zamenjen naprednijim tehnologijama gde je to bilo moguće. To znači da, na primer, neko više ne bere višnje ručno nego je kupio mašinu koja to radi.

Bogdanov ističe da iako postoji solidan broj zaposlenih u poljoprivredi, smanjenje broja zaposlenih, uz očuvanje površina obradivog zemljišta ili broja grla, može ukazivati na promene u načinu rada. Dodaje da bi se pravi uvid mogao steći poređenjem trenda kroz duži niz godina.

AI generisana fotografija
Softver: Hotpot.ai

Druga perspektiva

Međutim, agroanalitičar Branislav Gulan smatra da je smanjenje broja registrovanih individualnih poljoprivrednika uglavnom rezultat migracije stanovništva iz ruralnih područja. „Pre 15 godina imali smo 630.000 gazdinstava, a sada samo 508.000. Nestaju nam sela, smanjuje se broj farmi i stanovnika u njima, pa je i ovo rezultat svega toga. Za 10 godina će nestati 1.200 sela, i tu se čeka ko će biti poslednji da ugasi svetlo. Sada ima 4.720 sela, a do 2050. nestaće ih 3.000. U Srbiji na selima ima 200.000 praznih kuća, isto toliko torova za ovce i staja“, veli Gulan.

Podvlačeći da, i pored „marketinškog trika“ stvaranja zadruga, ruralna područja nedostaju radna mesta i održivi izvori prihoda, a svako četvrto selo čak nema prodavnicu, Gulan ističe složenost problema. Nedostatak zaposlenosti u selima i manjku industrijskih postrojenja u gradovima dodaje dimenziju praznih seoskih domaćinstava. Gulan takođe naglašava da Srbija gubi 25.000 hektara zemljišta svake godine zbog infrastrukturnih projekata, a da bi upotreba tog zemljišta za poljoprivredne svrhe donela značajne koristi.

Izvor: Klub 100P Plus

Iako je budžet za poljoprivredu u 2024. godini povećan na skoro 105 milijardi dinara, poljoprivrednici se i dalje suočavaju sa brojnim izazovima kao što su poskupljenje energenata, epidemija svinjske kuge, nepovoljni vremenski uslovi, zastarela mehanizacija i inflacija. Stoga, domaći stručnjaci nisu optimistični u pogledu budućnosti domaće poljoprivrede i vide kao jedini izlaz iz ove situacije duboke sistemske reforme u ovoj oblasti.

Izvor: AgroNews