Marko Stevanović, 21-godišnji travar iz Ostružnice kod Beograda, jedan je od najmlađih na prostoru Srbije u ovoj struci. Svoju potragu za lekovitim biljkama je započeo sremušom, te divljim belim lukom. Trenutno aktivno istražuje lekovito bilje po zemlji i od istog pravi meleme, tinkture i sirupe. Sem proizvodnje, Stevanović redovno deli savete o bilju i spravljanju proizvoda sa svim zainteresovanim licima.
„Iako to i nije tako čest hobi kod mlađih ljudi ja sam ostao fasciniran svim tim bogatstvom koje nam priroda pruža,“ istakao je Stevanović za RINU. „To je kao jedna velika bašta u koju možemo da odemo svakog trenutka i uberemo svoj lek bez odlaska u apoteku.“ Iako je ovo zdravo i alternativno rešenje apoteci, Stevanović smatra da dosta ljudi to ne shvata na takav način. „Tri biljke kojima sam lično ja oduševljen su sremuš, kopriva i šipurak. Sremuš ima 20 puta jače dejstvo od domaćeg belog luka koji se smatra prirodnim antibiotikom. Dok šipurak ima mnogo veću koncetraciju vitamina C nego limun,“ ističe travar.
Po njegovim rečima, mnoge lekovite biljke uspevaju i u urbanim sredinama. Štaviše, naglašava mladi travar, ove biljke neretko probijaju i asfalt i beton. Gazimo ih, tvrdi on, a ni ne primećujemo da su upravo to biljke koje nam mogu mnogo pomoći.
„One mogu da se jedu u sirovom stanju i budu odlične za opšte zdravlje organizma. Ali niko na to ne obraća pažnju. Pojedini poznavaoci svih benefita lekovitih biljaka gaje ih u saksiji i konzumiraju. Tušt je takođe lekovita biljka za koju malo ko zna. Iako se može svuda naći. U pitanju je korov, koji raste svuda. Odličan je za normalizaciju rada štitne žlezde i celokupno zdravlje,“ saopštio je Stevanović.
Travar i pisac
Strah od gladi i nedostatka namirnica nas neretko vraća vekovima unazad. Tada se upoznajemo sa načinom na koji su se prehranjivali naši preci. U ono vreme nije bilo gotovih proizvoda na rafovima supermarketa. Ljudi su moraji da jedu ono što nađu i sami spreme.
„Ljudi strahuju da li će biti dovoljno brašna, da li će poskupeti hleb. A malo je poznato da hleb od žira je mnogo zdraviji i jednostavan za napraviti. Potrebno je plodove iseckati, termički obraditi zbog velike količine tanina,“ istakao je Stevanović. „Naši preci su na taj način preživljavali nakon sloma Prvog srpskog ustanka. A sada veoma mali broj ljudi u našoj zemlji zapravo i zna da se od žira može napraviti hleb. Preci ga nekada davno nisu termički obrađivali nego su ga ispirali u vodenici i tako dobijali kvalitetnu namirnicu punu ugljenih hidrata.“
Kao aktivni travar, Stevanović je napisao i knjigu na datu temu pod naslovom „Hrana iz prirode“. U ovom štivu je predstavio 102 biljke, od čega je 83 jestivih i 19 otrovnih. Cilj mu je, kako kaže, bio da upozna i šire narodne mase sa svim benefitima koje priroda sa sobom nosi. Pride, aktivan je i na društvenim medijima, a rukovodi i sopstvenom veb stranicom.
Izvor: RINA
