Rod grožđa u Srbiji u ovoj godini zbog vremenskih uslova, odnosno mraza, biće niži u proseku za oko 30-40%, izjavio je redovni profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, na katedri za vinogradarstvo Saša Matijašević.
Prema njegovim rečima, recentne niske temperature prouzrokovale su štetu nekim vinogradima do čak 100%. To znači da će ti vinogradari ove godine biti bez prinosa. „Imali smo sreće da nije bio frontalni mraz, već da je u prethodnom periodu prostrujala hladna vazdušna masa koja je napravila određene štete, a one su zavisile od ekspozicije terena gde su pozicionirani vinogradi, od nadmorske visine i svakako od dužine trajanja tog hladnog talasa“, naglasio je profesor.
Rodno ili ne? Matijašević obrazlaže sve u detalj
U nastavku izjave, Matijašević je apostrofirao da su temperature u nedavnoj prošlosti bile niske, kretale su se od -2°C, -3°C do čak -5°C ili -6°C, i da su te temperature uticale na obim štete koju su pretrpeli pojedini vinogradi.
„Svakako i vinogradi koji su sa procentualno manjim oštećenjem takođe će u tim delovima zasada ostati bez prinosa. Jer mraz je oštetio sve, a ne samo mlade lastare koji su veoma osetljivi u toj fazi jer su puni tečnosti i vode. Tako da i niže temperature od -5°C koliko je bilo, mogu da na njima prouzrokuju određene štete“, izjavio je Matijašević.
Profesor je objasnio da su štete na vinovoj lozi uglavnom u obliku izmrzavanja lastara i cvetova. Naglasio je da nema razlike u otpornosti sorti vinove loze u ovom periodu, te da su sve sorte podjednako osetljive na pozne prolećne mrazeve. Iako postoje razlike u otpornosti na niske zimske temperature, sve sorte su podložne oštećenjima od kasnih prolećnih mrazeva.
Preporučuje vinogradarima da nakon pojave oštećenja od niskih temperatura odmah izvrše rezidbu. Ovo mogu da obave skraćujući oštećene lastare do zdravog dela kako bi podstakli brz rast novih izdanaka. Ovi izdanci, kad dostignu željenu dužinu, će preuzeti ulogu glavnih lastara. Na taj način osigurava se dovoljna listna masa koja će podržati dalji razvoj biljke i pripremiti je za zimski period odmora.
Prinosi će varirati
Matijašević je istakao i da se, prema njegovim rečima, loši vremenski uslovi u nedavnoj prošlosti, odnosno niske temperature, neće negativno odraziti na kvalitet grožđa, osim na manji prinos. „Na kvalitet grožđa ove niske temperature se ne mogu odraziti. Ako su cvasti neoštećene, prinos će se svakako javiti. Kao i određeni kvalitet grožđa koji zavisi od meteoroloških uslova koji će vladati u narednom periodu, znači u ostatku vegetacije“, naglasio je.
Prema procenama profesora, Šumadija će biti najviše pogođena manjim prinosom grožđa ove godine. Sa druge strane će region Istočne Srbije takođe pretrpeti posledice, ali u manjem obimu. Biće pogođeni i određeni delovi Centralne i Južne Srbije.
Kada je reč o očekivanim prosečnim prinosima u vinogradarstvu ove godine, Matijašević je bio precizan. Objasnio je da će prinosi kod vinskih sorti varirati zavisno od sorte i od toga kakav kvalitet vina proizvođači žele postići. „Za proizvodnju kvalitetnih vina prinosi obično variraju od nekih 6,5 do 9 tona po hektaru. Za vina nešto niže kvaliteta, prinosi idu do 11 do 12 tona po hektaru. Kod internacionalnih sorti koje su kod nas najzastupljenije prinosi su između 7, 9 i 10 tona po hektaru“, zaključio je profesor.
Izvor: AgroTV
