11343332030786304548

Med nije med ako ga pčele ne naprave

Link kopiran u privremenu memoriju!

Stručni tim Evropskog pčelarskog saveza (EBA), čiji član i Srbija, smatra da med kao proizvod mora biti isključivo prirodni, pčelinji. Samim tim je dotični tim tim povodom pozvao sve države EU da pod hitno reše problem falsifikata ovog finansijski važnog proizvoda.

Photo by Benyamin Bohlouli on Unsplash

Pčelari masovno gube motivaciju za uzgajanje pčela zbog sve veće konkurencije koja nije lojalna i pritiska na tržištu zbog falsifikovanog meda koji je preplavio Evropu. Detaljno saopštenje o problemu je poslato Evropskom parlamentu, rukovodstvu EU, kao i nacionalnim pčelarskim savezima Evrope.

„Ako se taj trend nastavi i narednih meseci, Evropa će ostati bez pčela, jer pčele bez pčelara ne mogu opstati. Med se može uvoziti, ali bi to dovelo do dramatičnog poskupljenja hrane, daljeg rasta inflacije i uništenja zdravstveno ispravne ishrane našeg stanovništva“, apostrofirano je u saopštenju.

Photo by Meggyn Pomerleau on Unsplash

Med – prirodni med – ne sme da ima alternativu!

EBA je takođe naglasila važnost izbora evropskog meda od strane potrošača, što znači meda koji je proizveden na geografskom području Evrope. Time podržavaju pčelare i ohrabruju ih da ostanu posvećeni ovom zanimanju.

„Divlji oprašivači su desetkovani intenzivnom poljoprivredom, a medonosna pčela je silom prilika postala maltene jedini oprašivač, i to će biti samo dotle dok pčelari imaju simboličnog interesa da gaje pčele. Bez pčelara nema pčela, jer bi bez njih nestale za manje od dve godine usled delovanja parazita pčela koje ne bi imao ko da suzbija“, stoji u saopštenju.

Photo by Jonathan Pielmayer on Unsplash

Prema Evropskom pčelarskom savezu, evropski pčelari poštuju tradicionalne metode proizvodnje meda, brinući se o pčelama i isporučujući potrošačima visokokvalitetan med koji je bezbedan za upotrebu. Propisi u Evropi osiguravaju visoke standarde higijene u proizvodnji meda, a pčele se ne tretiraju antibioticima i drugim supstancama koje su zabranjene u Evropi, što isključuje mogućnost kontaminacije meda.

„Med proizveden na geografskom području Evrope sadrži antioksidante, minerale i probiotske bakterije očekivano prilagođenije našem organizmu. Ovaj proizvod je neuporedivo boljeg kvaliteta i arome od uvoznih medova, zbog svoje čiste prirode i voda. Zato se biranjem evropskog meda podiže kvalitet svih domaćih poljoprivrednih proizvoda koji zahtevaju oprašivanje, jer oprašivanje se ne može uvoziti kao med“, stoji u apelu saopštenja.

Photo by Jez Timms on Unsplash

Veliki trud, a malo pomaka

Evropski pčelari, kako iz zemalja članica EU, tako i izvan nje, formirali su Evropski pčelarski savez (EBA) s ciljem očuvanja kvaliteta meda i eliminacije falsifikata s tržišta. Njihova borba za autentičnost evropskog meda ne samo da štiti potrošače, već i pčelare. EBA aktivno radi na uspostavljanju jedinstvenog standarda za identifikaciju prirodnog meda na evropskom tržištu. Oni naglašavaju da samo med proizveden od strane pčela zaslužuje taj naziv.

Nedavno je Evropska komisija objavila da je gotovo polovina uvezenog meda na tržištu zapravo falsifikat. Najpouzdaniji način za osiguranje kvaliteta meda je kupovina direktno od lokalnih pčelara. Ako se odluče za kupovinu u prodavnici, potrošači bi trebalo da obrate pažnju na zemlju porekla. Uvek treba da preferiraju med koji dolazi s geografskog područja Evrope kako bi osigurali autentičnost i kvalitet proizvoda.

Image by PollyDot from Pixabay

„Većina falsifikata je običan šećerni sirup sa dodacima. Pčele taj lažni med najčešće nisu ni videle. On služi samo za prevaru potrošača i profit falsifikatora. Falsifikovani med donosi rizike po zdravlje potrošača, jer se tokom falsifikovanja u njega dodaju čak i živa soda (živa ili kaustična soda), veštački enzimi (koji se dodaju i u tzv. veganski med, koji zapravo ne postoji, jer nema meda bez pčela), veštačke arome, veštačke boje, šećeri niskog kvalitet,“ naglašava se iz Udruženja. „U takvom lažnom medu nema nimalo biološke vrednosti koju pčelinji med pruža ljudskom organizmu, zbog čega ga i jedemo. Zato se pčelinji proizvodi sve uspešnije koriste u apiterapiji (grana komplementarne medicine zasnovana na nauci i bogatoj tradiciji)“.

Izvor: AgroTV

Tagovi