Naslovna Blog Med, pčelari, košnice – kakva je godina?

Med, pčelari, košnice – kakva je godina?

112
0

Godina nije bila najbolja za srpski med i za domaće pčelarstvo, toliko je tačno. Međutim, pojedini pčelari, kao što je Saša Jeremić iz Kamenova, ipak beleže neke uspehe. Ovo je priča o njima.

„Imamo oko 100 do 115 društava. Prva paša i najvažnija kod nas je bagrem i to je uglavnom ovde u brdu iznad naše kuće. Posle nje idemo u Homolje, hvatamo drugi bagrem, ostajemo na livadi i čekamo suncokret ili lipu i sa time se završavamo,“ veli Saša Jeremić.

Kako ističe, bagremova suša je jedina bila loša ove godine. „Ove godine bagrem nije bio onakav kakav volimo da bude. Inače je godina bila loša za poljoprivredu, pa samim tim i za nas pčelare. Bilo je kiše u proleće, problem smo imali jer smo pre bagrema morali da prihranjujemo pčele, posle je na drugom bagremu isto bilo kišovito. Za razliku od prošle godine koja je bila dobra, ova nije tako sjajno prošla,“ istakao je pčelar.

Plagijati i dalje problem

Priupitan o plagijatima u pčelarstvu, Jeremić ne krije svoje nezadovoljstvo. „Svako ko to radi ne može na duge staze. Ako razmislite, možete nekoga jednom da prevarite, drugi put neće doći kod vas. Pravi put je raditi ispravno. Pravi se nelojalna konkurencija, ljudi brzo uvide razliku. Mi ne živimo samo od meda, ali ima porodica koje imaju više košnica i samo od toga žive. Tu je i mleč, propolis, perga a med je najjeftiniji pčelinji proizvod. Sve ostalo je mnogo skuplje,“ apostrofirao je Jeremić.

Fotografija, izvor: Ministarstvo poljoprivrede

Kao i mnogi drugi pčelari, i on se brine za budućnost ove struke. „Mi se pčelarstvom bavimo kao dopunskim poslom, ja sam zaposlen, majka je penzionerka. Godine koje idu ne idu u prilog pčelarstvu, jer se klima menja, paše su ili pomerene ili loše. Videli ste kakva je bila ova godina,“ dodaje on,

Uz med rakija i api terapija

Poput mnogih pčelara, i Jeremići se okreću drugim delatnostima. Konkretno su se bacili na proizvodnju rakije. „Rakije su delom od našeg voća, i to šljiva i loza. Jabuke neke manje količine, kompenziramo sa drugima koji proizvode voće, pa preko zime kad se ne bavimo pčelama pečemo rakiju. Obično idemo starim sistemom, prepekom, pa odležava u hrastovim burićima onoliko koliko stigne i to zavisi od potražnje. Prosečne je jačine, tu negde pedeset stepeni ili 20 gradi,“ veli voćar i pčelar iz Kamenova.

Foto: Pixabay

Naravno, ima tu još problema, i njih Jeremić zdušno ističe. „Autohtone sorte se suše, ranka ili bugarka od koje se nekada pravila jako kvalitetna rakija se suši, propada. Onda uzmemo čačansku rodnu, ranu, malo se pomeša ali bude dobra rakija. Možda je na uštrb kvaliteta malo. Voće moramo da prskamo jer ne može da se održi. Dobro je što ima malo industrijskih zagađivača, ali prskanja mora da bude. Mi reagujemo po potrebi,“ dodao je.

Osim vrcanja meda i skupljanja mednih proizvoda, dodao je, pčelari su počeli da se bave i api terapijom. „Počinju ljudi da rade i api terapiju i apiinhalaciju – disanje vazduha ih košnice koje je jako lekovito. Pčele su u košnici i ne diramo ih dok rade svoj posao, ali je ljudima koji imaju respiratornih probelma omogućeno da pomoću inhalatora udišu taj vazduh. Nisam siguran kako to izgleda i kako se radi, jer sam samo čuo, i znam da iz košnice izlazi miris polena, propolisa, perge i meda i da povoljno utiče na nervni sistem, pluća i srce,“ apostrofirao je Jeremić.

Izvor: Dobro jutro