Nedavno je predstavljen Nacionalni program za preporod sela, a u novoj Vladi Srbije u je formirano ministarstvo za razvoj sela na čijem čelu će biti Milan Krkobabić.
Tim potezima najviše državno rukovodstvo javno je obznanilo podršku programu kao i rešenost da se zaustavi višedecenijsko propadanje sela i da ruralne sredine, konačno, statusno dobiju mesto u našem društvu koje zaslužuju.
Ambiciozne su i konkretne mere koje je predložio Nacionalni tim za preporod sela Srbije, a ona će bez sumnje biti i orijentir programa rada novoosnovanog resornog ministarstva.
Kao najznačajnije izdvajaju se: formiranje Fonda za razvoj seoske infrastrukture, posebni finansijski podsticaji za život na selu, kao i ustupanje državnog zemljišta do 50 hektara na besplatno korišćenje mladim bračnim parovima, dodela seoskih kuća na korišćenje pod najpovoljnijim uslovima…
Mere programa predviđaju i smanjenje stope poreza na dodatu vrednost poljoprivrednim zadrugama kao i potpuno oslobađanje od poreza stanovnika sela i poljoprivrednika u brdsko-planinskim područjima.
Imajući sve ovo i vidu logično se postavlja pitanje: može li država, u situaciji kada su nam fondovi EU za ruralni razvoj još uvek na dugačkom štapu, i sa sadašnjom stopom izdvajanja za ruralni razvoj i visinom agrarnog budžeta, da prati obnarodovani program?
Sigurno je da u bliskoj budućnosti ne može, ali zato se mora dugoročno postaviti matrica za stabilno finansiranje svih mera iz programa. To, uz sredstva nacionalnog budžeta, podrazumeva jačanje lokalnih fondova namenjenih pre svega poljoprivredi, pospešivanje rada zemljoradničkih zadruga i u opštem interesu stvaranje ambijenta za kooperativnu saradnju malih i velikih proizvođača.
Kada je u pitanju poljoprivreda, za opstanak sela ratarska proizvodnja i stočarstvo su veoma važni, ali ništa manje ni razvijanje kompletnog agrarnog preduzetništva. Ta oblast je ogroman neiskorišćen potencijal i mladim bračnim parovima daleko atraktivnija za ulaganje nego one koje „pokrivaju“ veliki proizvodni sistemi, preduzeća i zadruge. Odnosi se to pre svega na proizvodnju organske zdrave hrane, začinskog i aromatičnog bilja, preradu povrća i mesa, spravljanje raznih vrsta sireva, negovanje starih i zaboravljenih zanata, etno i agroturizam… Na državi je da svu dobru ideju i projekte prepoznaju i finansijski podrže, što je i suština Nacionalnog programa za preporod sela.
Bez obzira na cenu, ovo društvo obnovu sela mora da uradi i plati ako se uistinu, a ne samo deklarativno, želi zaustaviti rastuća depopulacija i nekontrolisan odliv mladih u gradove. Isto tako, revitalizacija i obnova sela podrazumeva spremnost za radikalnu promenu u pristupu rešavanju nagomilanih problema kao i zaokret u agrarnoj politici prema selu. Samo na taj način i sa potpuno drugačijom vizijom ruralnog razvoja, Nacionalni program za preporod sela, kao i ministarstvo za selo, imaće svoj smisao postojanja i svrhu.