Sudeći po rezultatima ankete sprovedene među 500 ispitanika oba pola, mladi na selu su izjavili da ne nameravaju da se bave poljoprivredom. Veliki broj mladih smatra da je ratarski posao „kazna“ za one koji odbijaju da se školuju. Sem ovog, mladi su u sklopu ankete navodili i druge razloge nebavljenja poljoprivredom. Najčešće su se svodili na neisplativost posla, kao i na potpuno druga profesionalna interesovanja.
Zašto mladi izbegavaju njive?
Anketu o bavljenju poljoprivredom sproveo je Poljoprivredni fakultet iz Novog Sada u bezmalo deset vojvođanskih sela. Anketa je rađena među 500 mladih, starosti od 18 do 29 godina, koji žive na poljoprivrednim domaćinstvima. Najviše anketiranih živi na malim zemljišnim posedima koja ne premašuju 3 hektara po površini. Malo preko 11% ispitanika ima posed površine od 5 do 10 hektara. Samo jedan ispitanik živi na gazdinstvu koje se prostire na više od 100 hektara zemlje.
Iako je najveći broj mladih ispitanika radno aktivan na gazdinstvu, sebe ne smatraju poljoprivrednicima. Pritom, ni ne planiraju da se bave poljoprivredom u budućnosti u smislu da im bude glavni izvor prihoda. Gotovo svi imaju neko drugo zanimanje ili se izjašnjavaju kao nezaposleni. Pojedini čak ni ne traže aktivno posao.
Samo bavljenje poljoprivrednim poslovima je takođe nisko kod ispitanika. Sve poslove redovno obavlja ispod 33% ispitanika. Otprilike toliko njih se povremeno uključuje kad se od njih zatraži pomoć. Više od petine ispitanika, pak, uopšte ne učestvuje u bilo kakvom poljoprivrednom poslu.
Na temi polnih preraspodela, istraživanje je iznedrilo podatak da u ukupnom broju mladih koji redovno učestvuju u agraru, preko 80% čine muškarci. Žene pretežno dominiraju u povremenom radu i među onima koji ne obavljaju nijedan poljoprivredni posao. Nalazi pokazuju i da učešće u poljoprivrednim poslovima raste sa što je poslenik stariji. Više od dve petine mladih koji obavljaju sve poslove na imanju sačinjavaju ispitanici od 27 do 29 godina.
Moderna kazna
Kao što je navedeno ranije, veliki broj mladih smatra rad na selu svojevrsnim oblikom kazne. Mladi u vojvođanskim selima kao druge najčešće razloge za svoju odluku da ne ostanu na imanjima navode drugačija profesionalna interesovanja. Pride, tvrde da je rad u poljoprivredi neisplativ, naročito na manjim zemljišnim posedima, a uz to težak i neizvestan.
Jedan od razloga, posebno kada su u pitanju žene, je i izrazito patrijarhalan odnos u porodici, koji više pažnje pridaje muškim naslednicima. Većina ispitanica izjavljuje da nemaju pravo glasa. One koje zapravo i jesu uključene u odlučivanje navode da su to jedino situacije kada se raspravlja o raspodeli budžeta i oko brige o porodici.
Inače, ispitanici oba pola navode i činjenicu da gotovo sve ključne odluke donosi „glava porodice“. To pokazuje i podatak da mlađi članovi učestvuju više u odlukama tek kad premaše 27 godina. Tek trećina samostalnih poljoprivrednika u ovoj kategoriji su žene.
TEKST ORIGINALNO NAPISAN 09. AVGUSTA 2023. GODINE
Izvor: Biznis & Finansije
