Naslovna Poljoprivreda Mleko, „belo zlato“ koje će biti sve manje belo – a sve...

Mleko, „belo zlato“ koje će biti sve manje belo – a sve više zlatno

129
0

Postoji visoka verovatnoća da će tradicionalna bela boja po kojoj je mleko poznato sve više prelaziti u zlatnožutu, s obzirom na promene cena mlečnih derivata na svetskom tržištu. Predviđa se da će globalno tržište mleka, koje trenutno iznosi 63 milijarde dolara, porasti na 90 milijardi dolara do 2026. godine!

Image by Thomas from Pixabay

Dipl. inž. Boris Berisavljević ističe da je mlečna industrija sve više usmerena ka novim investicijama i tržišnim vrednostima koje do sada nisu bile tako istaknute. Prema njegovim rečima i mišljenju drugih stručnjaka, promena u navikama potrošača, naročito mlađih generacija širom sveta, ključan je faktor u ovom razvoju. Tradicionalni proizvodi poput kajmaka postepeno prelaze u kategoriju koju i dalje podržavaju potrošači sa nostalgijom za „bakinom kuhinjom“.

Zašto mleko menja boju?

Moto „hrani se zdravo“ je postao sveprisutan, posebno među fitnes populacijom, što utiče na način na koji se odnose prema prehrambenim proizvodima. Prema istraživanju IFICF (International Food Information Council Foundation) sprovedenom u Severnoj Americi, čak 48% mladih ispitanika smatra proteine iz mleka glavnim izvorom animalnih belančevina u ishrani. Kao rezultat, raste potražnja za proizvodima kao što su proteini iz surutke, izolati proteina surutke, kazein i različiti derivati mleka, koji su vrlo popularni širom sveta u obliku prahova, tečnosti, pasti i kremastih namaza u praktičnim pakovanjima.

Foto: freepik/jcomp

Sa druge strane, pekarska industrija, proizvođači osvežavajućih i proteinskih napitaka, kao i industrija hrane za bebe, sve više vrše pritisak na tržište mlečnih proizvoda. Oni time doprinose daljem rastu potražnje i razvoju novih proizvoda baziranih na mleku. Važno je napomenuti da se pod mlekom ne podrazumeva samo kravlje mleko. Svakako treba uzeti u obzir i mleko drugih domaćih životinja poput ovaca, koza, kamila i bivola.

Globalni ekonomski razvoj, naročito u Aziji, i rast srednje klase u Africi, značajno utiču na brzi razvoj tržišta mlečnih proizvoda. Ovaj rast tražnje povlači i rast cena za određene specifične grupe proizvoda. Ovo je posebno tačno za proizvode dobijene od bivoljeg ili kozjeg mleka.

Foto: Pixabay

Konkurencija utiče

Berisavljević naglašava da je perspektiva očigledna, ali postavlja se pitanje da li postoji dovoljno sirovina da se podrže ovi trendovi. Indija, kao najveći svetski proizvođač mleka, igra ključnu ulogu, ali optimizacija celokupne industrije je neophodna za iskorišćenje ovog potencijala.

Pojavom proizvoda poput „sojinog mleka“ i „bademovog mleka“, iako nemaju veze sa mlekom u pravom smislu, postali su široko prihvaćeni. Dotični pritom i značajno utiču na tržište, sužavajući prostor za tradicionalne mlečne proizvode i istovremeno podstičući potrebu za inovacijama i novim pristupima.

Image by Thomas from Pixabay

Neprimetno, ali snažno, ovo tržište je podstaklo rast u segmentu proizvodnje i prometa enzima. Podsećamo, dotični se sve više koriste za poboljšanje nutritivnih karakteristika mlečnih proizvoda poput jogurta. Tako se dobija proizvod s manje kalorija i mlečne masti, ali sa zadržanim ukusom. Globalno tržište enzima ubrzano raste i uskoro će preći vrednost od milijardu dolara.

Na kraju, važno je razmotriti kako naši prerađivači reaguju na ove svetske trendove i kakvo je mesto farmera u ovom kontekstu. Potrebno je jačanje tehničko-tehnoloških kapaciteta na farmama i organizacione strukture. Na taj način bi se podržala održiva strategija i olakšalo partnerstvo između farmera i države.

Izvor: Poljoprivrednik