Naslovna Moderni agrar i savremena tehnologija Moderni agrar: elektronska prijava sezonskih radnika

Moderni agrar: elektronska prijava sezonskih radnika

112
0

Poslodavcima se otvorila mogućnost da se po jednostavnoj proceduri popuni i dostavi elektronska prijava radnika za sezonske poslove. Reč je o radnicima na delatnostima koji se obavljaju samo u određeno vreme tokom radne sezone.

Foto: freepik/ArthurHidden

Dotična elektronska prijava se popunjava u skladu sa Zakonom o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima. Dotični poslovi uključuju aktivnosti kao što su:

  • Priprema zemljišta
  • Sadnja
  • Setva
  • Žetva
  • Zaštita bilja
  • Upravljanje poljoprivrednim mašinama
  • Orezivanje
  • Presađivanje i proređivanje
  • Šišanje/striža
  • Ispaša, nega stoke i drugi poslovi u stočarstvu
  • Branje voća
  • Branje i vađenje povrtarskih kultura
  • Hortikultura
  • Sakupljanje divljih plodova
  • Seča stabala
  • Uništavanje štetočina
  • Čišćenje, ljuštenje, sortiranje, pakovanje, skladištenje
  • Branje duvana.
Image by Racool_studio on Freepik

Elektronska prijava detaljnije

Osobe koje obavljaju sezonske poslove bez nadoknade ne mogu se smatrati službenim sezonskim radnicima, kao što su komšije, prijatelji ili rođaci. Sezonski radnici mogu biti zaposlena lica, penzioneri, studenti i osobe mlađe od 18 godina, ali ne mlađe od 15 godina (uz prethodnu pismenu saglasnost i lekarski pregled).

Registracija sezonskih radnika obavlja se preko portala Poreske uprave. Kada je radnik registrovan, ostvaruje prava na naknadu po satu, penzijsko i invalidsko osiguranje, zdravstveno osiguranje, dnevni odmor i zaštitu zdravlja i bezbednosti na radu. Registrovanje i odjava radnika vrši se svakog dana do 10 ujutru za prepodnevnu smenu, odnosno do 15 časova za popodnevnu smenu. Potrebno je uneti samo JMBG (ili EBS za strane državljane) radnika.

Photo by Anna Shvets: https://www.pexels.com/photo/young-female-gardener-browsing-tablet-for-work-in-farm-5230961/

Radnici se mogu registrovati na dnevnom nivou ili za duže periode, na primer za 7 dana. Poslodavac može registrovati radnike za tekući mesec, ali i za naredna dva meseca, tj. najviše tri meseca.

Poslodavac može koristiti sezonske radnike najduže 180 dana tokom jedne kalendarske godine, računajući od prvog do poslednjeg dana njihovog angažovanja, s tim da se dani bez angažovanja ne računaju. Jedan radnik ne sme biti zaposlen na sezonskim poslovima kod istog poslodavca više od 120 dana u istoj kalendarskoj godini. Ako poslodavac angažuje sezonskog radnika na osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima, radnik ne sme raditi više od 120 dana u kalendarskoj godini, uzimajući u obzir sve dane angažovanja po oba osnova rada.

Izvor: Grad Kikinda

I još ključnih informacija

Za svaki radni sat, sezonski radnik ima pravo na naknadu za rad koja ne sme biti manja od minimalne cene rada, koja za 2024. godinu iznosi 271,00 dinar neto po satu. Naknada za rad se računa bez uključenih doprinosa i poreza, a poslodavac i radnik se dogovaraju oko cene angažovanja koju poslodavac isplaćuje u skladu sa dogovorenom dinamikom (dnevno, nedeljno, mesečno). Minimalna mesečna osnovica doprinosa za 2024. godinu iznosi 40.143 dinara, što na dnevnom nivou iznosi 1.338,10 dinara, što je osnovica za poreze i doprinose.

Poslodavac treba da plati 481,71 dinara dnevno po sezonskom radniku na račun poreza i doprinosa (porez na dohodak 133,81 dinara, doprinosi za PIO 321,14 dinara i doprinos za zdravstveno osiguranje 26,76 dinara).

Photo by Ries Bosch on Unsplash

Poslednjeg dana u mesecu, sistem Poreske uprave automatski generiše zaduženje za obračun poreza i doprinosa na osnovu podataka iz svake evidencione prijave koju je poslodavac podneo za angažovane sezonske radnike u tom mesecu, i izdaje nalog za plaćanje koji Poreska uprava dostavlja poslodavcu elektronskim putem.

Od početka rada portala Poreske uprave (2019. godine), elektronski je angažovano nešto više od 87.900 sezonskih radnika, i obračunato je 419.968.013 dinara poreza i 1.175.899.904 dinara doprinosa.

Foto: Pixabay

Osim što je država povećala prihode zahvaljujući ovom sistemu, radnici na povremenim poslovima su takođe imali koristi jer su imali pravo na zdravstveno i penzijsko osiguranje u slučaju povrede na radu, uprkos tome što su bili angažovani na kratko vreme.

Izvor: AgroTV