11343332030786304548

Moguć rast cena žitarica na globalnom tržištu

Link kopiran u privremenu memoriju!

Nakon najave da Rusija obustavlja učešće o sporazumu o izvozu žitarica Crnim morem, spekuliše se da li će doći do pada cene žitarica na globalnom tržištu. Međutim, agrarni analitičar Žarko Galetin tvrdi da je zapravo moguć rast cena, te da istupanje iz sporazuma, kao i trenutne velike zalihe žitarica kojima Rusija raspolaže, neće bitno uticati na situaciju sa cenom.

Rast cena nije jedini problem srpskoj ekonomiji

U svojoj izjavi za Politiku, Galetin naglašava da se Rusija okreće od Evrope ka tržištima u Turskoj, Egiptu, Kini i Indiji. Ovim potezom, tvrdi on, Moskva ne samo da blokira ukrajinsko trgovanje ovim namirnicama, već i sve ostale velike proizvođače koji se oslanjaju na nekoliko ključnih luka u Crnom Moru.

Photo by CHUTTERSNAP on Unsplash

Upravo ovo zatvaranje može naneti ekonomsku štetu Srbiji. Naime, sa crnomorskim rutama zatvorenim, Ukrajina će se oslanjati na rumunsku luku Konstancu, preko koje naša država plasira pšenicu i kukuruz za izvoz. Kako navodi Galetin, Konstanca je već sada prepuna ovih kultura. „To nama pravi problem jer gubimo to čvorište gde su najveći svetski trgovci žitaricama. Mi smo se sada okrenuli Italiji koja je najveći uvoznik naše pšenice. Kukuruz najvećim delom ide u države Cefta regiona. To nije dobro jer gubimo tržište,“ ističe Galetin.

Količina pšenice manje bitna od prekida sporazuma

U nastavku izjave, Galetin tvrdi da je istupanje Moskve iz sporazuma ključnije po ekonomsko stanje Evrope i Azije nego višak zaliha ratarskih kultura  Po njegovim rečima, promet pšenice će zavisiti pre od Kine. „Kina konstantno na zalihama drži svoju kompletnu godišnju potrošnju pšenice. Oko 137 miliona tona, što je više od 60 odsto ukupnih svetskih zaliha. Oni ne pitaju za cenu za svoj prehrambeni suverenitet koji neće da ugroze ni na koji način,“ pojašnjava Galetin. „To možda jeste neracionalno, ali u strateškom i političkom smislu za Peking je opravdano. Kina ne sme sebi da dozvoli da zavisi od toga šta će biti u rusko-ukrajinskom sukobu.“

Inicijelni cilj sporazuma između Kijeva i Moskve je bio ublažavanje globalne krize s hranom. Sam sporazum je već produžavan nekoliko puta ranije. Međutim, zbog konflikta, previše je varijabli koje mogu da utiču na realizaciju sporazuma. Zvaničnici iz Moskve su javili da će se vratiti implementaciji sporazuma kada bude bio ispunjen ruski deo istog.

Izvor: Politika

Pogledajte i: Cena pšenice i dalje nesigurna

Tagovi