Monilinia fructicola je fitopatogena gljiva koja prouzrokuje veoma ozbiljne štete na gotovo svim koštičavim vrstama voćaka u Srbiji. Ove štete nanosi kako tokom vegetacije, tako i za vreme perioda transporta, skladištenja i prodaje. Bolest koja se pojavljuje na koštičavom voću poznata je kao mrka ili smeđa trulež.
Pored Monilinia fructicola, značajne ekonomske gubitke u proizvodnji koštičavog i jabučastog voća mogu izazvati i druge vrste iz roda Monilinia – Monilinia laxa, Monilinia fructigena i Monilia polystroma.
Monilinia fructicola se smatra najdestruktivnijom vrstom iz roda Monilinia, najčešće napadajući breskvu, nektarinu, šljivu, trešnju, kajsiju i višnju. Iako se uglavnom javlja na plodovima, može izazvati štete i na drugim delovima biljke, uključujući listove i grane. Može se pojaviti i na jabuci, krušci i dunji
Karakteristični simptomi oboljenja koje uzrokuje Monilinia fructicola na koštičavom voću uključuju trulež plodova. Plodovi koštičavog voća mogu biti zaraženi u svim fazama razvoja, od zametanja do pune zrelosti, kao i tokom transporta, skladištenja i prodaje. Zeleni plodovi su znatno otporniji na infekciju u odnosu na plodove u fazi dozrevanja.
Monilinia u detalj (i tretman protiv iste)
Najveće štete nastaju kada plodovi već potpuno formiraju zarazu neposredno pred berbu. Parazit prodire u plodove kroz rane na površini kože, ali može doći i do zaraze na mestu gde se zdravi i bolesni plod dodiruju. Prvi znaci zaraze na plodovima uključuju male tamne krugove, koji se formiraju oko mesta infekcije, obično na povredi ili rani.
Simptomi se obično šire pravilno koncentrično unutar pega, a u roku od nekoliko dana mrka trulež potpuno zahvata plodove. U početku, pega je glatka, ali ubrzo dolazi do sporulacije parazita unutar pege, što dovodi do stvaranja sitnih pukotina na koži ploda, iz kojih izbijaju beličaste sporodohije, često u formi koncentričnih krugova.
Kada plodovi budu potpuno zahvaćeni mrkom truleži, oni se suše, venu i smežuravaju. Micelija gljive potpuno prožima tkivo ploda, pretvarajući ga u stromu, koja ne trune već se stvrdnjava, pretvarajući plodove u “mumije” koje ostaju na granama ili padaju na zemlju ispod stabla, služeći kao izvor infekcije tokom zime.
U uslovima visoke vlažnosti vazduha, trulež potpuno zahvata plodove trešnje i višnje za 4-5 dana, dok je za plodove kajsije, šljive i breskve potrebno 8-10 dana razvoja. Parazit napada cvetove nakon njihovog otvaranja, a infekcija se često uspostavlja preko žiga i stubića tučka. Nakon infekcije cveta, početna hifa se širi na cvetne delove, potpuno ih kolonizujući i prekrivajući sivkastim konidijama.
Plodovi mogu biti zaraženi u svim fazama razvoja direktnim prodorom kroz kutikulu, prirodnim otvorima, kao i kroz pukotine i povrede od insekata ili nepovoljnih vremenskih uslova. Često se infekcije dešavaju preko povreda, ali zaraza može nastati i tamo gde se dodiruju zaraženi i zdravi plodovi. Mikropukotine na kutikuli smatraju se najvažnijim putevima prodora patogena, posebno kada plod dostigne maksimalan rast nekoliko nedelja pre berbe.
Na ovo posebno obratite pažnju!
Za razliku od ostalih vrsta roda Monilinia, micelija M. fructicole može uzrokovati i latentne infekcije, što znači da simptomi bolesti mogu biti nevidljivi tokom cele vegetacione sezone sve dok uslovi za razvoj bolesti, kao što su zrelost ploda i odgovarajući vremenski uslovi, ne postanu optimalni. Tada prisustvo patogena postaje očigledno. Pored prirodnih putova širenja, značajan uticaj na širenje M. fructicole ima i ljudska aktivnost.
Širenje uz pomoć ljudske aktivnosti obuhvata sledeće:
- trgovinu zaraženim materijalom (sadni materijal, sveži plodovi)
- putnike, turiste, posetioce koji donose zaražene plodove i bacaju ih, što omogućava patogenu da obilno sporuliše i prenose ga vetar, cipele, automobilske točkove ili poljoprivredne mašine
- poljoprivredne radnike koji mogu prenositi patogen na rukama, odeći i cipelama
- kontaminirane poljoprivredne mašine tokom mehaničke berbe
Pored toga, značajan izvor infekcije predstavljaju gajbice kontaminirane zemljom ili zaraženim ostacima plodova, odbačeni zaraženi plodovi u skladištu ili oko prostora za pakovanje, kao i kontaminirani zdravi plodovi u skladištu. Primena odgovarajućih mera i adekvatna ljudska aktivnost mogu značajno smanjiti širenje infekcije i rasprostranjenost Monilinie fructicole. Za razliku od većine biljnih patogena koji inficiraju tokom vegetacije, Monilinia fructicola može izazvati infekciju i nakon berbe, tokom transporta, skladištenja i prodaje, stoga je i u ovom periodu neophodno sprovoditi mere zaštite.
Suzbijanje Moniliniae
S obzirom na potencijalno velike ekonomske gubitke, neophodno je redovno primenjivati hemijske mere za suzbijanje bolesti, posebno u godinama kada su uslovi povoljni za razvoj oboljenja. Registrirana sredstva za zaštitu bilja u Srbiji, koja su namenjena za suzbijanje mrke truleži plodova koštičavih voćaka uzrokovane Monilinia laxa i Monilinia fructigena, verovatno će biti efikasna i protiv Monilinie fructicole. Ova sredstva uključuju iprodion, iprodion u kombinaciji s tiofanat-metilom, boskalid u kombinaciji s piraklostrobinom, prokloraz, tebukonazol, ciprodinil, tiofanat-metil, izofetamid i hlorotalonil.
Kako bi se sprečilo širenje Monilinie fructicole nakon berbe, ključne mere uključuju:
- Strogu kontrolu procesa berbe, transporta i skladištenja, uz obuku radnika za sve operacije.
- Detaljno čišćenje skladišta i prostora oko njega od trulih ostataka plodova koji mogu služiti kao izvor infekcije, jer patogen može preživeti na njima duže nego na inertnim površinama.
- Pranje i dezinfekciju skladišta, transportnih sredstava, kontejnera i ambalaže s odgovarajućim sredstvima.
- Berbu obaviti pažljivo, izbegavajući trule, nagnječene ili oštećene plodove, i brzo ih preneti do skladišta.
- Osigurati da transportna sredstva budu čista, bez tragova trulog voća, možda prekrivena laganim, čistim materijalom kako bi se sprečio unos spora tokom transporta.
- Hitno ohladiti plodove do temperature za skladištenje i uneti ih u skladište.
- Kamione za dugi transport hladiti pre utovara iz hladnjača, a utovar obaviti brzo.
- Kontinuirano pratiti temperaturu tokom dugog transporta na velike udaljenosti, održavajući je što bližom nuli.
Izvor: AgroTV
