Zova bi mogla postati jedna od favorita domaćih poljoprivrednika, budući da rađa više od grožđa, ima sličnu cenu, a i ulaganja su manja.
Kako to zova postiže?
Ova biljka preferira peskovitu zemlju, zbog čega je sever Vojvodine glavni centar njenog uzgoja u našoj zemlji. Ovde je mnogo voćara koji uspešno gaje ovu biljku, a najčešće se uzgaja sorta nazvana “hazberg”, koja potiče sa zapada Evrope. Slatka zova i sokovi od nje već godinama imaju veliku potražnju na pijacama i dobro se prodaju. Stoga, od ovih proizvoda, koji se lako prave, može se ostvariti pristojna zarada. Zova može roditi od 10 do 12 tona po hektaru, a proizvođači računaju na zaradu od prodaje od preko 500.000 dinara po hektaru.
Jene Šerfeze, uzgajivač zove iz Horgoša, pre nekoliko godina govorio je o ovom nepravedno zapostavljenom usevu kod nas. Prema njegovim rečima, prinos po hektaru može se čak i udvostručiti ako proizvođač uspe da savlada sve veštine, a priroda pruži povoljne uslove.
„Na istoj parceli možete dobiti najmanje istu količinu kao grožđa, sasvim moguće i mnogo više, čak duplo, a ulaganja su mnogo manja. Nema hemijske zaštite, gotovo da je organska proizvodnja. Lako se umnožava, a nema ni mnogo posla oko nje. Na kraju, mnogo se lakše i bere od grožđa“, veli Šerfeze.
Zovin uspeh je zagarantovan
Prema izjavama ovog uzgajivača, orezivanje zove započinje u novembru, nakon čega se prostor samo održava, što čini zovu jednom od najisplativijih kultura bobičastih plodova. Na domaćem tržištu, primećuje se sve veća potražnja za zovom. Otkupljivači često pokazuju interes i za cvet zove, dok voćari čekaju kraj avgusta i berbu plodova jer je prihod od njihove prodaje čak šest puta veći.
Prema rečima Šerfezea, zova se koristi u farmaceutskim i prehrambenim industrijama, s obzirom na to da ima 75 načina primene. Pritom, smatra se značajnom biljkom, odmah iza aloje vere. On je dodao da je dobio nekoliko ponuda iz Švajcarske da ovde prerađuje zovu i izvozi proizvode. Dotični proizvodi su tamo veoma popularni, posebno u medicinske svrhe. Međutim, istakao je da sada ima 70 godina i da bi to trebalo da radi neko mlađi. Naglasio je i da je zova dodatno dobila na značaju nakon što je na Zapadu zabranjena upotreba sintetičkih boja u prehrambenoj industriji, jer se koristi i za bojenje.
Vladislav Ognjanov, redovni profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, dao je svoje mišljenje o ovoj kulturi. Izjavio je da je zova jedna od biljnih vrsta čiji svaki deo ima hranljivu ili farmaceutsku vrednost. Ognjanov je dodao da se od plodova zove prave sve popularniji džemovi, a u Bačkim vinogradima se proizvodi ovaj specijalitet. Takođe je istakao da Porto vina ne mogu bez zove, te da se proizvodi i rakija ili čaj od nje.
Izvor: 24 Sedam
