Davne 1898. godine u švajcarskom pčelarskom listu “Švajcarska pčelarka”, objavljen je zanimljiv članak pod naslovom “Deset zapovesti iz pčelarstva”, koji je, kao belešku, preneo “Pčelar” Alekse M. Živanovića.
Mada je od tada proteklo mnogo više od stoleća, prirodno okruženje se umnogome narušilo, a i varoa je učinila svoje. Ipak, ovih deset zapovesti treba svakog pčelara da podsete i podstaknu da preispita da li u druženju sa pčelama ne čini neku osnovnu grešku.
1. Hrani svoje pčele ispravno
Ovaj savet je posebno u današnje vreme aktuelan. Neizvesne vremenske prilike sa još neizvesnijim unosima, obavezuju svakog pčelara da se stara da uvek u košnici ima dovoljno hrane. Najbolje je kada je to prirodna hrana, med koje su same pčele tu uskladištile, pod uslovom da pri tome nisu unele i neki pesticid tihog, ali dugotrajnog delovanja. Međutim, ako su okolnosti bile takve da je potrebno pomoći, tada je neophodna prihrana. U vreme uzimljavanja, najbolje što se pčelama može ponuditi je med iz rezerve, ostavljene još nakon bagremove paše. Bagremov med je plemenita podloga na kojoj će društva lako prezimiti, a već s prvim naznakama novog života započeti obilan razvoj. Ostatak njegove probave je mali, pa je zato odličan za slučaj zle zime i varljivog proleća. Ako su ostavljeni celi, nevrcani ramovi poklopljenog meda, tada ih treba uložiti u blizinu budućeg zimskog klubeta. U svakom slučaju, mora se pažljivo birati mesto i uvek imati u vidu zimska lokacija pčelinjeg klubeta u košnici.
Ovo je pravo bogatstvo prirode! Lečenje pčelinjim proizvodima!
2. Zadržavaj za presad samo snažne košnice
To što se, nakon hrane, ova “zapovest” našla odmah na drugom mestu, ukazuje nam da su pčelari oduvek uviđali koliki je značaj selekcije. Treba umnožavati samo najbolje, najsnažnije i najvitalnije pčele sa vlastitog pčelinjaka ili, kako je to danas uobičajeno, ne opterećivati se praćenjem i odabirom, već taj posao prepustiti profesionalcima i redovno smenjivati matice mladim selekcionisanim, deklarisanim od pouzdanog dobavljača. U vezi s tim, ostaje nam obaveza da ih uvek blagovremeno naručimo i obezbedimo za sledeću sezonu, kako bi zadovoljstvo bilo obostrano.
3. Slabe košnice združuj
Iako je pčelaru milije i veselije da mu se na pčelinjaku nalazi veliki broj košnica, to je dobro samo ako su u njima jaka društva. Mnogo polupraznih košnica će, veoma izvesno, doneti samo glavobolju, jer se tako slabe i ranjive teško mogu odbraniti od grabeži i štetnika, a lak su plen za bolesti, štetočine i varou. Zato u svako doba godine treba po svaku cenu raditi samo sa jakim društvima pošto će nam jedino ona doneti prinosa, sigurno prezimiti i snažno se u proleće razviti. Sve slabo treba spajati.
4. Čuvaj se mudrovanja i novačenja
U pčelarstvu, kao i mnogo drugde, svojstveno je da se eksperimentiše i pokušava mnogo toga uraditi na neki novi, originalni način. Stoga je po pčelinjacima nebrojeno mnogo košnica čiji su ramovi iz nekog, samo vlasniku znanog razloga, za par centimetara uži ili širi, dublji ili plići od standardnih. Da ovo nije sklonost samo naših pčelara, lako se može uveriti ako se pogleda katalog satnih osnova bilo koje zemlje. Vešti prerađivači voska, usled tržišne utakmice, prihvataju sve moguće mere pa nije čudo da se u katalozima proizvođača osnova u Velikoj Britaniji, na primer, nalazi preko trideset raznih “standardnih” mera. Kako bilo, pčelama je to manje ili više zgodno, jer je u košnici, ma kakva bila, ipak komfornije nego na otvorenom. Ali, najveća opasnost je u pronalaženju načina da se odbrani od varoe. Tu je gotovo nezamislivo šta se sve ne pokušava i kojim sredstvima, pod gelsom “sam svoj veterinar”. Ovim se direktno ugrožava unutrašnjost košnice, pčelinji život i zdravlje dovode u pitanje. Ali, što je najgore, zagađuju se med, polen i vosak.
5. Ne uznemiravaj pčele bez potrebe
Koliki je uticaj uznemiravanja pčela na razvoj, zdravstveno stanje i prinose, u današnje vreme ne treba posebno napominjati. Svi znamo šta je stres, osećamo ga posebno u vreme pandemije, i svakodnevno pokušavamo da se borimo sa njim. Svako otvaranje košnice, potresanje, dimljenje ili bilo kakvo ometanje njihovog blaženog mira stres je i ima velike posledice. Zato je potrebno da se pčelar što pre osposobi da ume da “čita” sa leta. Da posmatranjem i osluškivanjem pouzdano dokuči šta se u košnici događa, a otvaranje, sem radi medobranja, treba da bude što ređe i samo ako je opravdano.
6. Prihranjuj pčele obazrivo
Obazrivost u prihranjivanju može izgledati bespotrebna, ali u bespašno vreme velika je opasnost od grabeži. Ona je poput snežne lavine; i neznatnom omaškom možemo izazvati katastrofu. Katkada je dovoljna samo koja kap sirupa da pokrene nezasiti sakupljački instinkt pčele i da otpočne pohod opšte pljačke gde, na kraju, ostaju samo puste košnice i hrpe mrtvih pčela. Strasni pčelar i genijalni književnik Lav Tolstoj, u svom grandioznom delu “Rat i mir”, da bi što potresnije opisao opustošenu, okupiranu Moskvu, poslužio se upravo poređenjem sa grabeži na pčelinjaku detaljno ga opisujući. Zato – veoma obazrivo sa svakom prihranom.
7. Pred zimu smanji gnezdo u košnici koliko je to potrebno
Mada se savremenom infracrvenom tehnologijom može lako pratiti temperatura u košnici tokom čitave godine, ni ovaj savet nije izlišan. Istina je da se povišena temperatura tokom zime održava jedino u zoni klubeta, dok je ostali deo košnice zanemarljivo topliji od spoljašnjeg vazduha, ali se blagovremenim organizovanjem ramova, njegovim pravilnim pozicioniranjem, može uticati na to da, kada nastupe dani mraza, klube bude što idealnijeg oblika i na mestu koje će biti dovoljno blizu svežem vazduhu i daleko od pogubnog vetra i promaje.
8. Staro saće uklanjaj po mogućstvu
Čistoća je pola zdravlja, pa se ovog saveta treba striktno pridržavati. Čisto, kvalitetno saće, od pouzdano ispravnog voska jedina je osnova na kojoj pčele mogu da grade svoje stanište. Staro, deformisano, a posebno saće koje je prošlo veći broj hemijskih tretiranja protiv varoe, treba ukloniti iz košnice. Više generacija izvedenih pčela ostaviće u ćelijama svoje košuljice, kokon, koje pčele pre zaleganja matice dezinfikuju tankim slojem propolisa. Tako se one talože jedna na drugu čineći ćeliju sve manjom, a pčele srazmerno tome, sve sitnijim i slabijim. Jednom proširena radilička ćelija u kojoj se izvede trut ostaće takva i dalje, a ako je došlo iz nekog razloga do povećanog broja trutova, ovo saće moći će da posluži samo toj svrsi. Sve ovo treba blagovremeno ukloniti i pretopiti. Posebnu pažnju treba obratiti na zaostale hemikalije primenjene u košnici. Vosak ima veliki afinitet, prijemčivost ka raznim preparatima, tako da se nakon više tretmana oni “upiju” u njega. Koliko je to izraženo, pokazuje primer ogleda gde je jedna eksperimentalna košnica veoma često tretirana različitim sredstvima protiv varoe. Kada je potom uzet ram sa saćem iz nje i uložen u normalno društvo, na podnjači je zabeleženo veliko opadanje varoe iako nije ničim tretirana. Vosak je odavao hemikalije i obarao varou. Zamislimo samo kakav je bio med izvrcan iz takvog zagađenog saća. Zato, redovnu zamenu saća, na svake tri godine u celosti, treba neizostavno uraditi. Nije to teško ako se svake godine uloži trećina ramova sa satnim osnovama. Tako će mlade pčele imati priliku da grade vosak, što će smanjiti rizik od rojidbe, pčele će imati zdravo saće, a mi zdrav med.
PČELARI, NE DOZOLITE DA OSTANETE BEZ SUBVENCIJA! Obavezno ovo uradite do kraja meseca!
9. Na pčelaniku održavaj svakad pristojan red i čistoću
Neuredan čovek teško da će uspeti dugo da se bavi pčelarstvom. Takođe, uz neurednost obično ide i neodgovoran odnos prema vremenu. Na pčelinjaku sve što treba da se radi mora da bude urađeno kada je za to vreme, a ne kada za to imamo vremena. Tada često bude kasno. Neuredan, zakorovljen i prljav pčelinjak, neodržavane košnice, prljav pribor za rad oko košnica i pribor za vrcanje, sve su to odlike lošeg pčelara. Tu se lako prenesu i prošire pčelinje bolesti, a ne zaboravimo da se krajnjni proizvod – med, koristi u ishrani onakav kako je izvrcan, za razliku od drugih namirnica koje se prerađuju.
10. Ne prodavaj med u bescenje, već kad za nj možeš dobiti lepu paru
Na kraju, iako poslednja, ova napomena osnova je agroekonomije pčelarstva. S obzirom na to da nam dolazi iz alpske zemlje preciznih satova i najčuvenijih svetskih banaka, a da je svuda, kao i kod nas, cena poljoprivrednih proizvoda vazda na jezičku vage isplativosti, pčelar koji želi da svoje zadovoljstvo bavljenja ovim fascinantnim insektima upotpuni i materijalnom dobiti, valjalo bi da se pridržava i ove, desete “zapovesti”.
Izvor: Poljoprivrednik
