Naslovna Poljoprivreda Nacrt zakona, rekultivacija i ostale vesti ponedeljkom

Nacrt zakona, rekultivacija i ostale vesti ponedeljkom

72
0

Saznajmo, danas, koji je nacrt zakona na snazi, šta se i gde rekultiviše, kao i to kakav kvalitet paradajza u Kikindi i kakva bezbednost paora u Subotici.

Image by Andreas Breitling from Pixabay

Pre svega, kakav nacrt i koji Zakon?

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede poziva sve zainteresovane predstavnike državnih institucija, organizacija, udruženja, privrednih subjekata, stručne javnosti i druge zainteresovane strane da se informišu o radnoj verziji Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju. Pozivaju se da svoje komentare, sugestije i predloge dostave najkasnije do 31. avgusta 2024. godine.

Svi komentari, sugestije i predlozi treba da se dostave Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede putem e-maila na adresu podsticaji@minpolj.gov.rs.

Photo by Scott Graham on Unsplash

Obaveštenje o početku izrade Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju može se preuzeti na sajtu Ministarstva poljoprivrede. Na istom mestu možete preuzeti i radnu verziju Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju.

Malo da se rekultiviše

Uprkos izazovnim vremenskim uslovima i visokim temperaturama, radovi na rekultivaciji terena na prostoru nekadašnje gradske deponije u Rumi odvijaju se svakodnevno.

Foto: Freepik/jannoon028

Višedecenijski problem sa odlaganjem komunalnog otpada u Rumi rešen je priključenjem opštine na sistem odlaganja otpada na regionalnoj deponiji „Srem – Mačva“. Sada, odgovornim pristupom zaštiti životne sredine, prostor koji je primao više od 150 kubika komunalnog otpada dnevno, sanira se kroz nekoliko faza.

U prvoj fazi radilo se na otplinjavanju deponijskog gasa, redistribuciji otpada izvan granica parcele i postavljanju sistema za termički tretman deponijskog gasa. Takođe, izgrađeni su pristupni putevi, kao i postavljena ograda i kapija radi kontrolisanja pristupa ovoj lokaciji.

zaštita lucerke

Kako navode zvaničnici, počeo je ozbiljan i dugotrajan proces ozelenjavanja deponije, koji će pretvoriti ovaj prostor u zelenu oazu na površini od osam hektara. Projekat sanacije i rekultivacije gradske deponije u Rumi sufinansira Ministarstvo zaštite životne sredine.

Paradajz i sada ponos Kikinde

Sezona proizvodnje soka od paradajza u Kikindi započela je ranije zbog suše, ali povrtari su zadovoljni kvalitetom roda. Dok je ceđeni sok od paradajza trenutno najtraženiji, prodavci se nadaju da će kuvani sok postati popularan na jesen.

Sezona za kuvan i pasiran paradajz počela je pre uobičajenog perioda, što je krajem jula umesto u drugoj polovini avgusta, što može značiti da će se i ranije završiti. Proizvođači se trude da pripreme materijal i isporuče robu kupcima što je moguće brže.

Ceđeni sok od paradajza je najtraženiji proizvod, dok kuvani sok još uvek nije postigao veliku prodaju, ali se očekuje povećanje potražnje na jesen. I pored izazovnih uslova zbog suše, paradajz je visokog kvaliteta.

Cena proizvoda je nešto viša u odnosu na prošlu godinu zbog sušne sezone. Počeli su sa proizvodnjom ceđenog paradajza 2018. godine, ali su sada proširili asortiman da uključuje kuvani paradajz, sušeni paradajz i konzumni paradajz, kao i sušeni paradajz u maslinovom ulju. Trenutne cene su: ceđeni sok 120 dinara, kuvani paradajz 250 dinara, sušeni paradajz 150 dinara i konzumni paradajz 120 dinara.

Kikinda, poznata po broju sunčanih i sušnih dana, iskoristila je ove uslove za brendiranje sušenog paradajza. Sok od paradajza je popularan zbog svojih zdravstvenih prednosti, uključujući sniženje krvnog pritiska i visok sadržaj vitamina, te se preporučuje svim uzrastima. Proizvođači savetuju kupcima da biraju domaći paradajz kada imaju mogućnost.

YouTube Screenshot
Izvor: Srbobran Danas

Samo čvrsto protiv saobraćajnih udesa!

Policija u Subotici planira pojačane kontrole vozača traktora i drugih poljoprivrednih mašina kako bi se poboljšala bezbednost saobraćaja. Posebna pažnja biće usmerena na otkrivanje prekršaja koji najčešće uzrokuju saobraćajne nezgode sa ovim vozilima.

Kao i inače što se ovakvih bezbednosnih tema tiče, policija je apelovala na vozače da se striktno pridržavaju svih saobraćajnih propisa. Zamolila je vozače i da redovno obavljaju tehničke preglede kao i da im svetlosno-signalni uređaji funkcionišu ispravno. Takođe, vozači treba da koriste žuto rotaciono svetlo noću i u uslovima smanjene vidljivosti. Moraju, pritom, i da pravilno spajaju vučna i priključna vozila.

Photo by Bernd 📷 Dittrich on Unsplash

Pored toga, policija naglašava da vozači moraju imati odgovarajuću vozačku dozvolu i ne smeju upravljati vozilom pod dejstvom alkohola. Takođe, treba da se uveravaju da je bezbedno preći iz obradivih površina i zemljanih puteva na kolovoz.

Policija podseća da traktoru mogu biti pridodana najviše dva priključna vozila. Na dotičnim može biti prevezeno samo onoliko osoba koliko je navedeno u saobraćajnoj dozvoli. Konkretno, na priključnom vozilu traktor može prevoziti najviše pet osoba, dok motokultivator može prevoziti tri osobe u tovarnom prostoru.

Izvori: AgroTV (1, 2, 3, 4)