Evropska unija verovatno neće ispuniti cilj da do 2030. godine četvrtina poljoprivrednog zemljišta bude korišćena za organsku proizvodnju, prema proceni Evropskog revizorskog suda (ECA). Ova procena ukazuje na slabu podršku sektoru organske poljoprivrede, uz nedostatke u evropskim politikama i strategijama. Iako je organska poljoprivreda ključna za EU strategiju “od polja do stola” i ima važnu ulogu u ostvarivanju klimatskih i ekoloških ciljeva, revizori smatraju da je cilj od 25% organske poljoprivredne površine do 2030. godine “nedostižan”. Da bi se ovaj cilj ostvario, potrebno je udvostručiti usvajanje prakse organske poljoprivrede.
U periodu od 2014. do 2022. godine, evropski poljoprivrednici su dobili oko 12 milijardi evra kroz Zajedničku poljoprivrednu politiku (CAP) kako bi prešli na organsku proizvodnju ili održavali tu praksu. Do 2027. godine planira se dodatnih 15 milijardi evra podrške. Međutim, prelazak na organsku proizvodnju u agraru se značajno razlikuje među članicama EU. U nekim državama, poput Holandije, Poljske, Bugarske, Irske i Malte, manje od 5% poljoprivredne površine koristi se za organsku proizvodnju, dok je u Austriji taj procenat iznad 25%.
Kako pogurati organsku proizvodnju
Revizori su naglasili da za dugoročan uspeh nije dovoljno samo povećavati površinu pod organskom poljoprivredom, već je potrebno podržati ceo sektor. To podrazumeva razvoj tržišta i podsticanje proizvodnje, kako bi se izbegla zavisnost od fondova EU i stvorila održiva industrija koju podržavaju potrošači.
Do 2022. godine organska proizvodnja je bila zastupljena na 17 miliona hektara. Ova brojka čini 10,5% ukupnog poljoprivrednog zemljišta u EU. Međutim, organska hrana zauzima samo 4% ukupnog tržišta hrane. Akcioni plan EU za organski sektor nema jasne i merljive ciljeve niti sistem za praćenje napretka. Takođe, nedostaje dugoročna vizija za period nakon 2030. godine, što otežava stabilnost i razvoj sektora.
Evropska komisija se nije složila sa ovim procenama. U ovoj organizaciji se navodi da je prerano da se donose zaključci o tome da li će cilj biti postignut. Komisija je istakla da trenutne procene ne uzimaju u obzir nedavne promene u Zajedničkoj poljoprivrednoj politici. Dodato je pritom i da dugoročni trend ide u pozitivnom smeru, iako je inflacija uticala na potražnju.
Izvor: Agronews
