Zbog „zimskog“ proleća sve voćne vrste bi već za dve nedelje mogle da dožive rano cvetanje, ili čak da krenu sa vegetacijom. To je mesec dana ranije od uobičajenog termina prema oceni savetodavaca iz Šumadije i Valjeva, dva respektabilna voćarska kraja u Srbiji.
Danko Petrović iz Kragujevca i Jovan Milinković iz Valjeva, oba dugogodišnja i iskusna savetnika za voćarstvo i vinogradarstvo, slažu se da početak vegetacije sredinom februara čini ovu godinu jednom od najranijih u pogledu cvetanja u poslednjih 30 godina.
„Šljiva je u Srbiji do sada najranije cvetala 20. marta i to je bilo krajem 90-ih godina prošlog veka,“ veli Milinković. „Optimalno vreme za njeno cvetanje je inače 10. april. Sada već postoje uslovi da će cvetati mnogo ranije. Opasnost od mrazeva traje do polovine aprila. Osim dnevnih temepratura veliki su problem i noćne. Trenutno ne padaju ispod 10 stepeni, a po prognozi neće ni u narednom periodu. Podsećam da je srednja vegetaciona temperatura 11 stepeni. Sokovi koji su krenuli u biljkama više ne mogu da se zaustave“.
Šta rano cvetanje znači po nas (i treba li se brinuti)?
Milinković ističe da iako je normalno da dženarika cveta krajem februara, nije tipično da šljiva već pokazuje znakove bubrenja i puštanja pupoljaka, što bi moglo dovesti do cvetanja svih voćnih vrsta do 15. marta. Posledice ove rane vegetacije na različite voćne kulture, koje su uobičajeno rizične za prinos, trenutno su nepoznate.
Prema rečima Milinkovića, voćari su preduzeli sve što je u njihovoj moći. Završili su đubrenje zasada, rezidba je završena, tretmani su obavljeni. Međutim, kako naglašava, krečenje stabala i grana može samo donekle usporiti vegetaciju. Svakako, kako ističe Milinković, u ovakvim vremenskim uslovima to nije od velike koristi. Sada priroda ima ključnu ulogu.
„Pomanjkavamo padavina“
Danko Petrović, stručnjak za voćarstvo i vinogradarstvo iz Poljoprivredno-stručne savetodavne službe u Kragujevcu, koji ima dugogodišnje iskustvo u praćenju situacije u Šumadiji, zabrinuto klima glavom zbog izuzetno rane vegetacije i cvetanja voća. Ističe da se ne seća da je voćarska vegetacija ikada ranije započela na ovakav način, što predstavlja izazov za ovaj voćarski region.
„Kajsije su već u cvetu i ako bude mrazeva uvozićemo je letos iz Turske. Ukoliko ne bude mraza, pogotovu jutarnjeg, ono što je sada zametnulo, trebalo bi da opstane. Ali, predstoji nam oko 50 dana straha od mraza.,“ dodaje Petrović.
On tvrdi da je to znatno dug period. Ali, prema njegovim upozorenjima, tu se javlja i još jedan problem. „Zimus nije bilo snežnih padavina, a sada nema ni kiše. Korenov sistem šljive je, recimo na pola metra dubine i ostaje suv,“ dodaje on. „Ako ne budemo imali višednevni period natapanja kišom, pogotovu u maju, biće velikih problema. Donji slojevi su jednostavno bez vlage. Plahovite kiše mogu da pomognu pšenici i kukuruzu, ali ništa ne znače za voće. Voda samo protrči kroz voćnjake“.
Voće koje najsporije cveta je ono koje pripada grupi jabučastih plodova, ali ostaje da se vidi kako će reagovati na visoke temperature u ovo doba godine. Prvo na redu je kruška, zatim jabuka, a nakon toga i dunja. Većina voćarskih regiona u Srbiji trenutno se nalazi u fazi od mirovanja do početka bubrenja lisnih pupoljaka za trešnje, višnje i šljive, dok su breskve u fazi bubrenja pupoljaka do kraja iste.
Izvor: Dobro jutro
