Ovo leto na Balkanu beleži najviše temperature od kada su započeta merenja pre više od 130 godina. Dugi periodi sa temperaturama preko 30°C, bez padavina i sa visokim noćnim temperaturama, doveli su do ekstremnih vremenskih uslova.
Stručnjaci kažu da su visoke temperature posledica globalnog zagrevanja, uzrokovanog sagorevanjem fosilnih goriva, što je dovelo do viših prosečnih temperatura širom sveta. Evropska klimatska služba Kopernikus izvestila je da je leto 2024. najtoplije na Zemlji do sada, a naučnici upozoravaju da bi ova godina mogla biti najtoplija u istoriji.
Jugoistočna Evropa ovog leta bila je pod uticajem toplih vazdušnih masa iz zapadne Afrike i Sredozemnog mora, što je uzrokovalo četiri toplotna talasa. Najintenzivniji je trajao od 5. do 21. jula, kada gotovo nije bilo kiše. U Srbiji su temperature bile za 3,3°C više od proseka, dok je u Sloveniji zabeležen porast prosečnih temperatura za 2,5°C u odnosu na period pre 2020. godine. Bosna i Hercegovina zabeležila je rekordan broj toplih dana i noći, dok je Jadransko more u Hrvatskoj dostiglo najviše temperature ikada zabeležene, sa temperaturama vode od čak 30°C.
Delta Agrar i rešenja za visoke temperature
Vruće vreme izazvalo je ozbiljne posledice širom regiona. Reke u Bosni i Srbiji su presušile. Pritom, šumski požari su zahvatili Hrvatsku, Severnu Makedoniju i Albaniju. Paralelno s tim su suša i visoke temperature ugrozile poljoprivrednu proizvodnju. U Severnoj Makedoniji je zabeleženo oko 2.000 šumskih požara, tri puta više nego prethodne godine, dok su desetine hiljada hektara šuma uništene. U Srbiji su mnogi gradovi i sela suočeni sa restrikcijama vode za piće zbog suše.
Iako je toplo leto bilo pogodno za turizam, posebno na obali Albanije, negativno je uticalo na poljoprivredu i proizvodnju električne energije. Albanija, koja se oslanja gotovo isključivo na hidroelektrane, nije mogla da proizvede dovoljno energije zbog niskog nivoa voda usled suše. Poljoprivreda je takođe pretrpela velike gubitke zbog nedostatka padavina i visokih temperatura.
Kako bi se odgovorilo na izazove izazvane sušom, kompanija Delta Agrar u Srbiji je predstavila napredni sistem za navodnjavanje – Centar pivot sistem. Ovaj sistem simulira prirodnu kišu, pružajući optimalne uslove za rast useva, što je od ključne važnosti tokom sušnih godina.
Delta Agrar ističe da je ovaj sistem doprineo stabilnim prinosima na 30 odsto njihovih poljoprivrednih površina, uprkos izazovnim klimatskim uslovima. Ovaj i slični tehnološki napredni sistemi za navodnjavanje omogućavaju efikasniju distribuciju vode i smanjenje troškova rada. Ovo, navode iz Delta Agrara, doprinosi održivosti poljoprivrede u Srbiji.
Izvori: Agronews, Poljoprivrednik
