Poljoprivreda u Srbiji beleži značajan pad u 2024. godini, sa smanjenjem bruto dodate vrednosti u sva tri kvartala. U prvom kvartalu zabeležen je pad od 7,6%, u drugom 8%, dok je u trećem ovaj pad dostigao 8,6%. Udeo koji poljoprivreda ima u bruto domaćem proizvodu (BDP) smanjen je sa 5,3% u 2022. godini na 3,8% u 2023, a očekuje se dalji pad u 2024. Stručnjaci uzroke vide u klimatskim promenama i nedostatku investicija, što se manifestuje kroz smanjene prinose i opadanje obima proizvodnje.
Klimatske promene, uključujući česte suše i ekstremne vremenske uslove, uzrokovale su štetu procenjenu na više od šest milijardi evra od početka 21. veka. Više od 70% tih gubitaka povezano je sa sušom, što iznosi preko četiri milijarde evra. Nakon poplava 2014. godine, Srbija je unapredila upravljanje prirodnim nepogodama, ali nedostaje strateški dokument za borbu protiv suše, koja izaziva gubitke slične onima od poplava.
Niski nivoi agrotehnike dodatno opterećuju sektor. Zbog visokih troškova ulaganja, poljoprivrednici smanjuju upotrebu mineralnih đubriva, sredstava za zaštitu bilja i koriste nedeklarisano seme, što negativno utiče na prinose i ukupnu proizvodnju. Milan Prostran, agroekonomista, smatra da je za prevazilaženje problema potrebna veća ulaganja i uređenje tržišta.
Ni evropska poljoprivreda nije na boljim nigama
Posebno zabrinjavajuće stanje beleži stočarska proizvodnja, koja u Evropskoj uniji čini 70% vrednosti poljoprivrednog sektora, dok je u Srbiji taj udeo svega 30%. To ukazuje na sistemske probleme u sektoru, koji dodatno umanjuju ukupnu efikasnost poljoprivrede.
Srbija nije u potpunosti iskoristila sredstva iz IPARD programa EU, što je rezultiralo rizikom od gubitka do 74 miliona evra. Poljoprivrednici su nedavno protestovali zbog nepotpunog sprovođenja sporazuma sa Vladom i najavljenog smanjenja subvencija, što dodatno otežava situaciju u sektoru.
Profesor Vladimir Đurđević sa Fizičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu ukazuje na nedostatak koordinisanih mera za borbu protiv suše. Postojeći sistemi su fragmentirani i reaktivni, usmereni na delovanje nakon nastanka problema. Srbija ima osnovne elemente za upravljanje sušom, ali oni nisu u potpunosti razvijeni niti funkcionišu kao celina.
Da bi poljoprivreda izašla iz krize, neophodno je značajno povećanje investicija, unapređenje agrotehnike, poboljšanje stočarske proizvodnje i efikasnije korišćenje dostupnih sredstava. Bez strateškog pristupa i integracije, sektor će i dalje trpeti gubitke, a njegov udeo u BDP-u će nastaviti da opada.
Izvor: Nova ekonomija
