Desetak godina se iz struke stalno naglašava koliko je adekvatno navodnjavanje potrebno u modernoj, savremenoj poljoprivredi. Međutim, ovaj sistem je veoma skup i prvenstveno je dostupan velikim sistemima koji mogu da plate između tri i pet hiljada evra po hektaru za opremu i sve što je potrebno.
Mala gazdinstva sa površinama od dva do pet hektara suočavaju se sa pitanjem kako da navodnjavaju svoje zasade i koliko im je to isplativo. Božidar Marković, inženjer poljoprivrede specijalizovan za vodoprivredne melioracije, sa više od tri decenije iskustva, objašnjava ove aspekte.
Prema Markoviću, navodnjavanje se najviše koristi u voćarstvu, dok je kap po kap sistem, iako popularan, više pogodan za manje površine poput bašti, a ne za veće zasade. On je radio sa subirigacijom, što je sličan kap po kap sistem ali sa crevima koja su položena kroz zemlju. Voda za subirigaciju dolazi iz bunara koji se buše na dubini od 70 do 80 metara. Dotični se bunar koristi i za navodnjavanje većih parcela. Na primer, za parcelu od 29 hektara bušen je jedan bunar, za 54 hektara dva bunara, a za veće parcele još više, u zavisnosti od kapaciteta pumpe i izdašnosti vode.
Navodnjavanje u Srbiji ispod proseka u odnosu na region
Marković ističe da povrtarske kulture, kao što su grašak, boranija, kukuruz šećerac, paradajz i paprika, zahtevaju najviše vode. Pritom, one zahtevaju i intenzivnije zalivanje zbog kratkog vegetacionog perioda. Voda koja se koristi za zalivanje, prema njegovim rečima, nije loša i sve reke u zemlji su do četvrte kategorije, što znači da su pogodne za navodnjavanje. Međutim, navodnjavanje je skupo i često je dostupno samo velikim sistemima.
U poređenju sa Albanijom, koja navodnjava 350 hiljada hektara, Srbija navodnjava samo oko 45 do 50 hiljada hektara, što je oko 3 do 4% površine. Situacija se razlikuje u zavisnosti od regiona. Vojvodina je najpogodnija za navodnjavanje zbog ravnijih površina. Pak sa druge strane, u Centralnoj Srbiji i južnijim delovima su drugi metodi potrebni. Primera radi, tu je potapanje polja u Makedoniji za pirinač. U Šumadiji, sa talasastim terenom, preporučuju se tifoni ili kap po kap sistem. Ali oba metoda su skupa i nisu pristupačni svim poljoprivrednicima.
Marković zaključuje da za manje površine, do dva hektara, mogu se koristiti manje zahtevni sistemi poput malih sifona i pokretnih sistema, dok veće mašine ostaju preskupe za male proizvođače. Država trenutno nudi subvencije za nabavku manjih sistema navodnjavanja, što može pomoći malim poljoprivrednicima u poboljšanju navodnjavanja svojih zasada.
Izvor: Dobro jutro
