Naslovna Poljoprivreda Navodnjavanje: Srbija rangira najniže na svetu po pitanju ove prakse!

Navodnjavanje: Srbija rangira najniže na svetu po pitanju ove prakse!

107
0

„Bez sistema za navodnjavanje, moji zasadi jagoda ne bi mogli da opstanu“. Ovo jasno i glasno ističe Goran Đaković. I iskreno, ovaj agroekonomista koji proizvodi jagode u selu Stojnik nadomak Beograda nije jedini sa takvim mišljenjem. Naime, navodnjavanje je ključno po moderni agrar – a nama Srbima izgleda da ono ne ide!

Foto: Pixabay

Pa kako ne ide? Kako se navodnjavanje pokazuje kod nas?

Izveštava se da se u svetu navodnjava više od 17% obrađivih površina, dok je u Srbiji, prema zvaničnim podacima, taj procenat deset puta manji – tek nešto više od 1,4%. U zemlji u kojoj se obrađuje 4,1 milion hektara zemljišta, pod sistemima za navodnjavanje je svega 47.579 hektara.

Agroanalitičar Branislav Gulan je izjavio za BBC na srpskom da je za samo deceniju zbog suša u poljoprivredi izgubljeno 7,5 milijardi dolara, dodajući da je Srbija na dnu svetske lestvice kada je reč o navodnjavanju. Istakao je da nije samo navodnjavanje muka srpskih poljoprivrednika, već i nedostatak prirodnog đubriva.

Foto: Pixabay

Gulan je rekao da, čak i da se izgrade novi sistemi za navodnjavanje, koji svakako nedostaju, ukoliko nema stajskog đubriva da čini to zemljište plodnim, Vojvodina bi mogla već za pola veka da postane pustinja po prinosima. On je upozorio da je nivo humusa, plodnog dela zemljišta, oko 2%, što je na granici optimalnog.

U sistemu kap po kap, kroz dugačko gumeno crevo, koje se postavlja uz biljku, osim vode, može da ide i hrana za biljke, đubrivo i potrebna zaštita.

Foto: Pixabay

Šta vele paori?

Rada Dragojlović iz Dolova, sela nedaleko od Pančeva, gaji cveće u dva plastenika. Ona ističe da bez sistema za navodnjavanje njeno cveće ne bi moglo opstati, posebno nakon iskustva prvih godina kada su ručno zalivali, a deo cveća propao. Zbog toga su postavili sisteme za navodnjavanje, iako su svesni da je to prilično skupo rešenje.

Aprilsko sunce zagreva plastenike do letnjih temperatura, što brzo isušuje zemlju, ali Dragojlović objašnjava da kale, kao i lizijantusi, zahtevaju dosta vode i vlažnu zemlju kako bi uspevali. Njihov sistem za navodnjavanje je trenutno povezan s dvorišnom česmom, ali se nadaju da će sledeće godine uspeti da iskopaju bunar, što bi im omogućilo značajne uštede u budućnosti.

Foto: Bargainindustries.com

Treba i đubrenje

Voda sama po sebi nije dovoljna da reši problem suve zemlje; potrebno je i stajsko đubrivo – stajnjak. Kada stajnjak nedostaje, sistemi za navodnjavanje, bez obzira na korist koju pružaju zemlji i biljkama, samo mogu usporiti isušivanje tla, što dovodi do toga da njiva ostaje neplodna, ističe Gulan.

Na većini njiva u Srbiji stajnjak se ne koristi kao organsko đubrivo, već se umesto toga koristi mineralno gnojivo, a razlog tome je brzo smanjenje stočnog fonda – tokom protekle tri decenije po stopi od 2-3% godišnje, upozorava on. Značajno smanjenje broja goveda u Srbiji, što rezultira manjkom stajskog đubriva, potvrđuje i zvanična statistika. Podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da je prošle godine, 2023. godine, broj goveda bio manji za 9,3% u poređenju sa 2022.

Photo by www.zanda. photography on Unsplash

Abu Dabi ne bi – al dal’ bi?

Radio-televizija Vojvodine prenosi da se u Vojvodini realizuje 30 projekata za navodnjavanje, koje finansira Fond Abu Dabi, a ukupna vrednost ovih projekata iznosi oko 62 miliona evra. Ovi projekti obuhvataju uređenje 24.000 hektara poljoprivrednog zemljišta, kao i izgradnju pumpnih stanica, kanala i opreme za navodnjavanje, što je navedeno na zvaničnom sajtu Fonda.

Gulan, međutim, izražava skepticizam u vezi sa onim što je država uradila u vezi sa obećanjima i izgradnjom sistema finansiranih iz sredstava Fonda Abu Dabi. On ocenjuje da nije postignut značajan napredak u tom smislu. Ministarstvo poljoprivrede Srbije nije pružilo odgovore na upite BBC na srpskom jeziku u vezi sa izgradnjom ovih sistema za navodnjavanje. Srbija izdvaja deo sredstava iz državne kase za nabavku opreme i sistema za navodnjavanje.

YouTube Screenshot
Izvor: KTV Televizija – Zvanični kanal

Prema rečima Đakovića, cena sistema za navodnjavanje može varirati u zavisnosti od kvaliteta opreme i dostupnosti vode. Generalno može iznositi od 2.000 do više od 15.000 evra po hektaru zemljišta. On ističe da su ulaganja u ove sisteme isplativa, posebno zbog podsticaja koje mogu da koriste registrovana poljoprivredna gazdinstva. Đaković navodi da je konkurisao za podsticaje kod Ministarstva poljoprivrede. Ono je, veli, odobrilo povrat dela uloženog novca za sistem kap po kap koji ima u zasadu jagoda. Pri tome, država vraća do 50% od vrednosti investicije.

Izvor: AgroPress