Eksperti iz Subotice su se oglasili. Prve analize sadržaja azota u poljoprivrednom zemljištu govore da će za prihranu pšenice biti potrebno primeniti 40-60 kg azotnih đubriva po hektaru.
Stanje varira od parcele do parcele, ali generalno, zbog letnjih padavina, sadržaj azota u zemljištu je viši. Zato će biti parcela na kojima će prihrana tokom hladnih zimskih meseci biti manje potrebna. Stručnjaci preporučuju oprez i naglašavaju da nije potrebno žuriti s ovim poslom.
Poljoprivredna stručna i savetodavna služba u Subotici trenutno sprovodi uzimanje uzoraka zemljišta pod ozimim strninama na području ovog grada kako bi analizirala prisustvo nitratnog azota u zemljištu.
Nužnost prihrane pšenice: trenutno stanje stvari
Na osnovu prvih tridesetak uzoraka, stručnjaci PSSS-a iz Subotice ocenjuju da je sadržaj azota pod pšenicom oko 150 kilograma po hektaru. Drugim rečima, za prihranu će, kako ističu biti potrebno znatno manje azota nego prošle proizvodne sezone.
„Posmatrajući padavine tokom letnjih meseci, može se uočiti korelacija. Jer upravo 2022. godine tokom letnjih meseci smo imali najmanje padavina,“ veli Damir Varga, direktor subotičke PSSS. „Svega 80 litara. Dok smo u ovim prethodnim godinama, kada je sadržaj azota u ovo doba bio preko 150 kg imali letnje padavine od 140 do 200 litara, a kažem, te 2022. u leto bilo je svega nekih 80 litara padavina i upravo to je glavni razlog ovolikom sadržaju azota, odnosno, tokom letnjih meseci, kada je najtoplije i kada ima dovoljno vlage, upravo su najintenzivniji procesi mineralizacije organske materije u zemljištu i upravo iz ovih razloga je, znači, sadržaj azota sada veći, u godinama kada su prisutne i letnje padavine u većem obimu.“
Preliminarne informacije
Rezultati analiza zemljišta variraju. Na određenim parcelama neće biti potrebna prihrana, dok će na drugim biti potrebno dodati više od 90 kilograma đubriva po hektaru. Prosečna preporučena količina se kreće između 40 i 60 kilograma po hektaru. Stručnjaci ističu da na parcelama u blizini farmi, gde se često koristi stajnjak, prihrana tokom zimskih meseci gotovo da neće biti neophodna, a eventualne korekcije ili folijarna prihrana obavljaće se od marta.
„Savet je da se urade bar neke parcele, da se izvrši enorminimum analiza. Ne moraju se, znači, raditi male parcele od jutra – dva. Rade se parcele od nekoliko hektara sa različitim predusevima, na različitim delovima terena, da se stekne neka globalna slika na gazdinstvu. Bitno je uraditi u ovom periodu. Jer u ovom periodu je potrebno nabaviti azotna đubriva. Tek onda se može napraviti plan nabavki tih đubriva, isto tako i plan đubrenja,“ dodaje Varga.
Stručnjaci naglašavaju da je prerano započeti sa prihranom i podsećaju da se UREA primenjuje od kraja januara do sredine februara, dok se u martu koristi amonijum-nitrat.
Izvor: AgroTV
