Savetodavac za ratarstvo u vranjskoj Pojoprivredno savetodavnoj i stručnoj službi, Nada Lazović Đoković ima jasnu poruku za ratare. Naime, ukoliko nije adekvatna agrotehnika tokom setve, niske temperature će negativno uticati na useve i može da se očekuje jako loša sezona.
Strna žita koja su razvila jedan do dva lista su izložena riziku ukoliko se temperature spuste do minus 10 stepeni Celzijusa, a nedostaje odgovarajući snežni pokrivač. U Pčinjskom okrugu, gde su se temperature u poslednjih desetak dana kretale od 1 do minus 11 Celzijusovih stepeni, usevi koji su jesenas zasejani u optimalnim rokovima s primenjenim agrotehničkim merama, a sada su u fazi mirovanja s dovoljno snežnog pokrivača, neće pretrpeti značajna oštećenja.
Međutim, ovo ne važi za useve posejane u drugoj polovini novembra bez primene NPK đubriva, koji su već razvili jedan do dva lista. U ovom slučaju, niske temperature od minus 10 ili minus 15 stepeni Celzijusa, na vlažnom tlu, mogu izazvati stvaranje leda i oštećenje biljaka.
Zašto je agrotehnika bitna i kako to niske temperature mogu da se „zaobiđu“?
Nada Lazović Đoković savetuje poljoprivrednicima da temperature koje padaju do minus 7 stepeni Celzijusa nisu ozbiljna pretnja strnim žitima. Ipak, upozorava da problemi mogu nastati kod strnih žita koja su razvila jedan do dva lista, ukoliko se temperature spuste do minus 10 stepeni Celzijusa i ako nema dovoljno snežnog pokrivača.
Ona naglašava potrebu da poljoprivrednici pažljivo započnu pripreme za prihranjivanje pšenice. Odluku o vremenu prihranjivanja treba doneti na osnovu procene stanja useva, primenjenih agrotehničkih mera i vremenskih uslova. Preporučuje se da ove aktivnosti obave u poslednjoj dekadi februara ili početkom marta. Stoga, poljoprivrednicima se savetuje da obiđu svoje njive i procene trenutno stanje svojih useva. U slučaju primetnog žućenja, hitna prihrana mineralnim đubrivom se preporučuje.
„Pre nego što počnu sa prihranjivanjem ratari bi trebalo da urade analizu zemljišta N min metodom, kako bi se tačno odredila neophodna količina azota, oblik azota kojim će se obaviti prihrana, kao i to da li je treba baciti odjedanput ili podeliti na dva puta u fazi bokorenja i vlatanja,“ dodaje Lazović Đoković.
Pravilna prihrana ide uvek KAN-om
U Pčinjskom okrugu, gde su zemljišta uglavnom kisela, preporučuje se upotreba KAN-a, s obzirom na to da ne doprinosi daljem zakiseljavanju i degradaciji zemljišta. Nada Lazović Đoković preporučuje optimalnu količinu od 200 do 250 kilograma KAN-a po hektaru. Ona ističe da poljoprivrednici na parcelama gde su usevi manje razvijeni ili gde su zemljišta kisela trebaju primeniti prihranu isključivo brže delujućim azotnim đubrivom, odnosno KAN-om.
“Optimalna količina je od 200 do 250 kilograma po hektaru”, poručuje Lazović Đoković. Pritom naglašava i važnost visoke koncentracije nitrata u zemljištu na početku prolećnog vegetativnog rasta. Imajmo na umu, doduše, da je nitratni azot podložan ispiranju, posebno na početku vegetacije. Samim tim, Lazović Đoković preporučuje prilagodljivost prihrane uzrastu biljaka, svojstvima zemljišta i klimatskim uslovima. Ukoliko potrebna količina azota za prihranu prelazi 60 kg po hektaru, preporučuje se podeliti prihranu na dva dela. Prošle jeseni, u Pčinjskom okrugu, zasejano je oko 9 hiljada hektara ozimih useva. Od toga, 80% pšenice i ječma zasejano je u širem optimalnom roku.
Izvor: Dobro jutro
