Prema podacima Udruženja „Žito Srbije“, u 2024. godini pšenicom je posejano 580.000 hektara, od čega je samo na polovini zasejano deklarisano seme. Profesor Miroslav Malešević ističe da Srbiji godišnje treba oko 120.000 tona semenske pšenice, dok se proizvodi svega 65.000 tona, što dovodi do povećane upotrebe semena „sa tavana“. Iako je ekonomski isplativije na početku, takvo seme povećava rizik od bolesti i zahteva dodatna sredstva za zaštitu.
Država je povećala regres za deklarisano seme na 17.000 dinara po hektaru, a budžet za poljoprivredu u 2025. iznosi rekordnih 149,5 milijardi dinara, od čega je 111,4 milijarde predviđeno za subvencije. Ipak, stručnjaci smatraju da mere subvencija nisu dovoljne bez sveobuhvatne strategije za oporavak semenarstva. Vremenski uslovi za setvu su bili povoljni, ali problemi poput aflatoksina i bolesti truleži korena šećerne repe i dalje ugrožavaju kvalitet roda.
Stručnjaci upozoravaju na opasnosti koje nedeklarisano seme nosi
Proizvodnja mlinskih proizvoda u Srbiji ključna je grana prehrambene industrije. Osnovne sirovine su pšenica, kukuruz, ječam i raž, od kojih se proizvode brašno, griz, mekinje i specijalizovani proizvodi. Mlinski sektor čine veliki industrijski mlinovi, srednja preduzeća i manji porodični mlinovi. Dok veliki mlinovi posluju u integrisanim sistemima, manji nude fleksibilnost i specijalizaciju. Proizvodnja je uglavnom usmerena na domaće potrebe, ali značajan deo ide u izvoz, posebno u zemlje regiona i EU.
Na tržištu dominira pšenično brašno, dok raste interes za integralno i specijalno brašno u skladu s globalnim trendovima zdrave ishrane. Cene variraju od 69 dinara za T-400 do 185 dinara za brašno od spelte.
Među najuspešnijim kompanijama u proizvodnji mlinskih proizvoda ističe se MB Komerc iz Rume, koja posluje više od dve decenije. Njihov tehnološki unapređen mlin omogućava visok kvalitet proizvoda, a dobit u 2023. iznosila je 259 miliona dinara. Slede Danubius iz Novog Sada, deo Delta korporacije, s dobitkom od 243 miliona dinara, i Žitoprodukt iz Bačke Palanke, specijalizovan za preradu kukuruza, s dobitkom od 80 miliona dinara.
Ove kompanije dokazuju značaj unapređenja tehnologije i ulaganja u kvalitet, što je ključno za konkurentnost i održivost mlinskog sektora u Srbiji.
Izvor: AgroTV
