Naslovna Poljoprivreda Neophodna brža reakcija nadležnih na predloge zadrugara

Neophodna brža reakcija nadležnih na predloge zadrugara

108
0

Muke poljoprivrednih zadrugara su sve veće iz dana u dan. Ni direktori poljoprivrednih zadruga sa iskustvom od 4 decenije ne pamte ovako tešku godinu. Predsednica Zadružnog saveza Vojvodine Jelena Nestorov Bizonj samim tim upozorava da bi nadležni organi trebalo brže da reaguju na sugestije zadrugara.

Izvor: Zadružni savez Vojvodine zvanična Facebook stranica

Sugestije zadrugara nadležnima

U svojoj izjavi za Radio televiziju Vojvodine, Nestorov Bizonj je obrazložila sa kojim se sve problemima zadrugari danas sučeljavaju. „Imali smo poslednjih godina kod određenih kategorija i dramatičan rast cena inputa u poljoprivredi. Taj rast je napravio veliki pritisak na troškove proizvodnje, dok su sa druge strane cene robe primarnog agrara ispod nivoa troškova,“ apostrofirala je Nestorov Bizonj.

Prema rečima predsednice Zadružnog saveza, ove sezone se malo šta isplatilo u domaćem agraru. „Tako smo kod kalkulacije cene proizvodnje pšenice za ovu godinu došli do podataka da su troškovi 50 odsto viši od lanjskih.To je eksponencijalni rast troškova je dok s druge strane pšenica upola jeftinija. To je dovelo proizvođače u nezavidan položaj koji mogu ilustrovati primerom kod onih koji se naturalno razdužuju. Ako je neko kod zaduženja trebalo da vrati 100 kilograma pšenice, sada treba da vrati 200 kilograma. Međutim, poljoprivrednici to ne mogu da vrate jer nemaju tolike prinose. To je uzrokovalo veću zaduženost poljoprivrednika. Zadruge u velikom broju slučajeva prolongiraju obaveze proizvođačima, a taj se dužnički lanac proširuje i na dobavljače itd.,“ naglasila je Nestorov Bizonj.

Izvor: Zadružni savez Vojvodine zvanična Facebook stranica

Gotovo niko zadovoljan

Kako navodi, jedna od mera koja se izdvaja jeste subvencionisanje kamate na kredite u dugoročnom periodu. „Upravo iz razloga koji sam napomenula. Često se dešavalo da poljoprivredniku, zadrugaru ili zadruzi nije isplativo da proda robu ili je trenutno tržišno onemogućen. Zato bi krediti bili način da se ova situacija premosti. To ne bi bilo rešenje za dug period, ali bi pomoglo do sledeće sezone. Ta mera je prisutna, ali nije stalno otvorena. Proizvodni ciklus u poljoprivredi bez prekida je i to je neophodno. Zalagali smo se i za druge aspekte kao što su subvencije u poljoprivredi. Predlagali smo povećanje direktnih podsticaja po hektaru jer su u okruženju viši nego kod nas. Zalažemo se i za subvencionisanje svih površina na kojima je gazdinstvo registrovano. Zadrugari i zadruge posluju u legalnom sistemu, pa bi kroz PDV doprineli poreskom sistemu, dok sa druge strane najmanje od njega dobijaju. Neophodno je i Republičku direkciju za robne rezerve staviti u punu funkciju.“

Pri zaključku izjave, Nestorov Bizonj je priupitana o nivou zadovoljenosti zadrugara i njihovih zahteva. „Kada je reč o tome da li smo zadovoljni reakcijom nadležnih na naše predloge, moram reći da nisam u potpunosti, jer je potrebno mnogo vremena da sugestije budu usvojene. Dakle, država nas i pita i čuje, ali ne reaguje dovoljno brzo. Primer za to je i donošenje Zakona o zadrugama, koji je na kraju usvojen uglavnom po preporukama Zadružnog saveza. Međutim, prošlo je mnogo godina od toga i u međuvremenu je zbog propuštenog vremena naneta šteta zadrugarima,“ obrazložila je za kraj.

Izvor: RTV