Kako upozorava agrarna struka, nivo organske materije u obradivom zemljištu Vojvodine je drastično opao. Ukoliko se ovaj trend nastavi, proizvodnja ratarskih i inih drugih kultura doživeće drastičan udarac.
Prema rečima pedologa u Laboratoriji za zemljište i agroekologiju Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad, dr Jovice Vasina, gubitak organske materije u zemljištu je najbitniji i najizraženiji proces uništavanja zemljišta. Tvrdi da je ovaj gubitak došao do tako kritične tačke da već uveliko ugrožava poljoprivrednu proizvodnju.
Agroekonomski analitičar Branislav Gulan istakao je koliko je ozbiljan nedostatak humusa na srpskim njivama. „Oko 75 odsto površine Vojvodine pokriveno je sa dva tipa zemljišta, černozemom i ritskom crnicom, koji su u drugoj polovini prošlog veka imali sadržaj organske materije iznad pet odsto. Danas je ovoliki sadržaj humusa prisutan na samo jedan odsto površina,“ navodi Gulan.
Razlozi nedostatka organske materije
Gulan kao jedan od razloga opadanja procenta humusa u srpskom, i prevashodno vojvođanskom zemljištu, navodi brzi pad stočnog fonda. „(Fond je opadao) prethodne tri decenije po stopi od dva do tri odsto godišnje. U tome leži odgovor na pitanje zašto se na većini njiva u Srbiji ne koristi stajnjak kao organsko đubrivo nego mineralna gnojiva,“ ističe sagovornik. Pohvalio je trud ratara da redovno zalivaju zemlju. Ali je usput upozorio da, ukoliko nastavimo da navodnjavamo zemljište koje gubi plodnost iz godine u godinu, a ne koristimo propisno organsko đubrivo, pretvorićemo Vojvodinu u pustinju.
Dr Vasin navodi neke ključne razloge za opadanje nivoa humusa. Između ostalog, fokusirao se na paljenje žetvenih ostataka, te njihovo uklanjanje i korišćenje za proizvodnju energije sa površina koje za taj proces nisu adekvatne. Kako tvrdi, dominantan sadržaj humusa u vojvođanskom zemljištu je ispod 3%. „Ovo se u stručnoj praksi smatra za podatak kada parcele treba đubriti povećanim količinama organskih đubriva, jer je zemljište toliko degradirano da traži meru popravke,“ ističe Vasin.
Koraci ka oporavku
Stručnjaci navode da je moguće oporaviti degradirano zemljište, ali da je za to potreno vreme. Bitno je delovati što pre, navodi Vasin. „Osnovno je da se poveća primena stajnjaka. Međutim, zbog smanjenog stočnog fonda mi nemamo dovoljno stajnjaka. Zato moramo primenjivati organska đubriva koja bi mogla biti zamena za stajnjak.,“ dodaje, ističući kompostiranje urbanih organskih otpadaka kao primer. „žetveni ostaci se ne smeju spaljivati, poželjno je da se zaoravaju i unose u zemljište. Takođe, prilikom izgradnje bioenergane treba voditi računa gde je sirovinska baza za takvo postrojenje tj. sa kojih površina će se odnositi žetveni ostaci. To mogu biti samo one površine koje u sebi imaju dovoljno organske materije.“
Radmila Pivić, naučni savetnik na Institutu za zemljište, obrazložila je da je racionalno korišćenje zemljišta najbolje rešenje. „Za uspešnu poljoprivrednu proizvodnju potrebno je poštovati pravilan plodored, združivati useve, gajiti međuuseve i ozime pokrovne useve, sprovoditi zelenišno đubrenje, malčiranje. Postoje i mere koje predviđaju smanjenje gubitaka hranljivih materija u zemljištu za najmanje 50 procenata i smanjenje upotrebe đubriva za najmanje 20 odsto do 2030. godine, a da se pritom osigura da ne dođe do smanjivanja plodnosti zemljišta,“ zaključuje Pivić.
Izvor: RTV
