U trećoj deceniji novog milenijuma, nojevi u Srbiji su postali retkost. Jako je malo specijalizovanih farmi koje se bave uzgojem ovih velikih trkačica, a po svemu sudeći, budućnost nije previše blagonaklona ovom poslu. Međutim, pojedini farmeri uspevaju da istraju, i gotovo svi svoje farme održavaju na prostoru Zrenjanina i okoline.

Zrenjaninski nojari i donkihotovska borba za opstanak

Radivoj Olćan vodi farmu nojeva već dve decenije, registrovavši je davne 2003. godine. Njegova farma pokriva sve delatnosti vezane za uzgoj nojeva, prateći proizvodni ciklus od pileta do jajeta. Olćan je svoju istoimenu firmu opremio i inkubatorom za leganje pilića, a uvek ima dve odrasle jedinke koje legu piliće kao u prirodi. Inače taj tip leganja pilića je izuzetno redak na farmama, i u Srbiji i van nje.

Sem prodaje živih ptica, Olćan potencijalnim mušterijama nudi i sve propratne proizvode od noja. Tu spadaju meso, jaja, noveja mast, perje, sirova i uštavljena koža, i ljuspa od jajeta. Pritom, zainteresovani farmeri mogu da dobiju i stručne konsultacije ukoliko žele da pokrenu sopstvenu farmu.

U intervjuu za sajt AgroSaveti prošle godine, Olćan je naglasio da, i pored svog mukotrpnog rada i angažmana na polju nojarstva, još uvek nije uspeo da proizvodnju zvanično zavede u registar. „U nomenklaturi životinja postoje zmije, žabe i slično, ali ne i nojevi,“ rezignirano zaključuje Olćan.

Olćanov kolega, Radojica Brančić, takođe održava farmu nojeva, aktivnu još od 2011. godine. Po pitanju usluga, Brančićeva farma „Fenix“ takođe nudi i žive ptice i gotove proizvode za prodaju. Zanimljiv je podatak da od „Fenix-a“ možete kupiti oslikanu pravoslavnu ikonu na ljuspi nojevog jajeta.

Pojedini farmeri održavaju imanja gde sem nojeva uzgajaju i druge životinje. Vlasnik jedne takve mešovite farme je Ivan Subin iz naselja Taraš pri Zrenjaninu. U sklopu njegove farme, zainteresovani kupci mogu da nabave razne tipove živine, stoke i kopitara. Od egzotičnih vrsta, Subin sem nojeva uzgaja i emue, što ga čini jednim od retkih farmera u Srbiji koji se time bavi.

Problemi srpskog nojarstva

Od početka novog milenijuma, pa sve do sredine prethodne decenije, farme nojeva su bile u ekspanziji. Širom Srbije, poljoprivredna gazdinstva su eksperimentisala sa uzgojem nekarakterističnih vrsta, gde su najčešći bili puževi i nojevi. Sudeći po brojkama iz tog doba, bilo je jeftinije uzgajati nojeve nego, recimo, toviti bikove, a doprinosi su bili veći (kao i profiti).

Međutim, uzgoj nojeva nije u potpunosti definisan zakonski u Srbiji. Olćan je u intervjuu pominjao da je imao problema sa izvozom, kao i sa upošljavanjem dodatne radne snage. Pošto se nojevi podvode kao „ostale životinje“ u formularima za registre gazdinstava, Olćan i njegove kolege ne mogu svoje farme registrovati na taj način da mogu da pokrenu masivnu proizvodnju. Pritom, tu su i problemi nepostojećih klanica za nojeve koje bi pratile jasne propise. Nojari smatraju da će stanje u ovoj delatnosti nastaviti da se pogoršava dokle god država ne reši zakonski pitanje registracije farmi, te proizvodnje, održavanja i plasiranja robe sa istih.

Izvori: ILoveZrenjanin, AgroSaveti