Evropska unija razmatra nova pravila za korišćenje genetski modifikovanih organizama (GMO) u poljoprivredi, što izaziva zabrinutost zbog mogućeg ugrožavanja bezbednosti hrane i zdravlja građana. Biljana Borzan iz Odbora za zaštitu potrošača u Evropskom parlamentu upozorila je da bi ublažavanje zakona o GMO hrani moglo imati ozbiljne posledice. Ona smatra da interesi industrije ne smeju prevladati nad pitanjima zdravlja i transparentnosti u prehrambenom sektoru. Evropska komisija planira da predstavi novu viziju poljoprivrede i prehrambene industrije u prvih 100 dana svog mandata, što dodatno naglašava značaj ovog pitanja.
Evropa, sa svojom razvijenom poljoprivredom i zakonima koji štite bezbednost hrane, ima drugačiji pristup od zemalja u kojima je GMO hrana potencijalno rešenje za borbu protiv gladi. Borzan ističe da zemlje u regionu imaju dugu tradiciju prirodnog uzgoja i autohtonih proizvoda. Ovo bi moglo biti ugroženo širenjem tehnologija za genetsko modifikovanje. Švajcarska, poznata po biotehnološkim inovacijama, produžila je zabranu GMO hrane do 2027. godine. Pritom su u Španiji i Portugaliji zabeleženi problemi s otpornim insektima i povećanim korišćenjem pesticida.
GMO u javnom diskursu već decenijama
Evropsko zakonodavstvo o GMO-u započelo je 1990. godine, kada je doneta direktiva koja ograničava upotrebu GMO-a na sertifikovane laboratorije i industrijska postrojenja. U 2001. godini uvedena je selektivna dozvola za GMO hranu, koja zahteva jasno obeležavanje proizvoda. Ipak, stručnjaci upozoravaju da uticaj genetski modifikovane hrane na životinje i posledično na ljude nije dovoljno istražen. Evropski parlament je 2015. godine državama članicama dao mogućnost da samostalno odlučuju o gajenju GMO useva. Trenutno su jedini genetski modifikovani usevi u Evropi pod kukuruzom, pretežno u Španiji, dok su u Mađarskoj, Francuskoj, Austriji i drugim zemljama potpuno zabranjeni.
Srbija je 2009. godine usvojila Zakon o genetski modifikovanoj hrani. Dotični Zakon zabranjuje proizvodnju i promet ovih organizama, što je strože od evropskih propisa. Međutim, on nije u skladu sa pravilima Svetske trgovinske organizacije (STO). A upravo to predstavlja prepreku za članstvo Srbije u ovoj organizaciji. Iako se zakon može promeniti, javnost u Srbiji i dalje ima pristup organskim proizvodima zahvaljujući domaćim proizvođačima.
Nova pravila o genetski modifikovanoj hrani u EU mogu doneti značajne promene. Ali je ključno zadržati zdravlje građana i bezbednost hrane kao prioritet. Uvođenje GMO tehnologija može imati dugoročne posledice na ekosistem, zdravlje i tradicionalnu poljoprivredu, što zahteva pažljiv pristup i dijalog između svih zainteresovanih strana.
Izvor: AgroTV
