Trenutno su optimalni uslovi da krene nova setva, ali zemljoradnicima i dalje nije svejedno s obzirom na ostvarene rezultate ove godine. Naime, kako smo već pokrivali u ranijim segmentima, cena otkupa kultura poput pšenice i kukuruza i dalje opada. Samim tim, postavlja se pitanje da li će uopšte imati smisla zasejati novo bilje za nadolazeću sezonu.
Paori okupljeni u udruženju „Pančevački ratari”, asocijaciji „Agrarni forum” Pančevo i udruženju „Građanska neposlušnost” Dolovo su se oglasili povodom ovog gorućeg problema. Kako ističu, zabrana izvoza od prošle godine dovela je do ogromnih zaliha žitarica. Pritom, prelazne zalihe ugušile su tržište, uz otkupnu cenu pšenice koja je sa 45 pala na sadašnjih 19 dinara za kilogram. Ovako niska cena, sa ovogodišnjim prosečnim prinosom, nije dovoljna da se dosegne ni 70% troškova proizvodnje.
Kako navode članovi pomenutih udruženja, i otkupna cena kukuruza spala je sa 37 na sadašnjih svega 14,5 dinara za kilogram. Situacija sa uljaricama je podjednako siva. Suncokret je prethodne sezone otkupljivan za 73 dinara, a sada je gotovo upola jeftiniji. Soja je isto prepolovljena po pitanju otkupne cene. Sa lanjskih 85 spala na sadašnjih 40 i nešto dinara za kilogram. Sve to nije praćeno padom cena inputa, naravno. Tako su gubici u proizvodnji veći od 30%, ne računajući rad, amortizaciju, indirektne materijalne troškove i drugo.
Da li će se nova setva isplatiti?
Južnobanatski ratari, zabrinuti pred jesenju setvu, prosledili su otvoreno pismo nadležnima. U sadržaju tog pisma je jednostavno pitanje: zašto sejati pod ovakvim uslovima kad otkupnim cenama pšenice (a i ostalih kultura) ne mogu da se pokriju ni troškovi proizvodnje?
„Dispariteti cena su uništili naše poljoprivrednike, dok uvoz po damping cenama urniše našu privredu. Na sve što nam se dešava država uopšte ne reaguje poput Mađarske, Poljske i Slovačke koje su zabranile uvoz ukrajinskih žitarica,“ navodi se u pismu. „U startu smo u gubitku 30% kad posejemo prvo seme. Osnovna materijalna supstanca se uveliko troši i već sutra može doći do obustave proizvodnje, ili ćemo i dalje sejati dok sasvim ne propadnemo.”
U nastavku pisma, ratari navode da su mnogi već ušli u tzv. „spiralu smrti“, jer ne mogu da vraćaju kredite bankama te su zapali u dužničko ropstvo. Samim tim im banke rasprodaju imanja i poljoprivredno zemljište u bescenje. “Poljoprivrednici su svesni da daljom setvom žitarica vrše ekonomsko samoubistvo, dok država stoji po strani i posmatra tiho umiranje proizvođača, ne pokazujući interesovanje za spas ratara. Smatramo da država mora što pre da preduzme određene mere, jer je sama uništila tržište zabranom izvoza i grubo narušila tržišnu ekonomiju, stvorila velike zalihe žitarica,“ navode oni.
U zaključku pisma, potpisanog od strane predsednika Agroekonomske komisije Jovana Negovana, agrarni budžet mora iznositi desetinu budžeta Srbije. Drugim rečima, treba da iznosi onoliko koliko agrar doprinosi stvaranju bruto društvenog proizvoda. Tada bi bilo dovoljno novca za isplatu subvencija, odnosno direktnih davanja od 400 evra u dinarskoj protivvrednosti po hektaru. Tolike su isplate u EU, odnosno u zemljama okruženja, navode nezadovoljni paori.
Izvor: Politika
