Poljoprivrednicima treba novac. Seme, đubrivo, gorivo – sve to, a i više, zahteva finansijsko pokriće ne bi li setva krenula kako treba. A evo, za desetak dana se sprema polako setva više važnih kultura, poput kukuruza, suncokreta i soje.
U trenucima kada su cene poljoprivrednih proizvoda niske, poljoprivrednicima pruža nadu isplata državnih subvencija u iznosu od 18.000 dinara po hektaru za površine do sto hektara. Isplata je započela u punom obimu, a prema rečima poljoprivrednika, već su neka sela u kojima je polovina poljoprivrednika primila novac. Međutim, izražava se nezadovoljstvo što je novac prvo stigao poljoprivrednicima koji obrađuju manje površine, iako je podjednako potreban svima, bez obzira na veličinu zemljišta koje obrađuju.
“Žita Srbije” predviđaju da će ove godine biti posejano više kukuruza i soje u poređenju sa prošlom godinom, te se očekuje da će kukuruz zauzeti najmanje 920.000–930.000 hektara. Soja će biti zasejana na oko 210.000 hektara, dok će suncokret biti zastupljen na 240.000–250.000 hektara.
Gde i kako naći novac za propisno sejanje žitnih kultura?
Sunčica Savović, direktorka “Žita Srbije”, je naglasila u razgovoru za “Dnevnik” da je ove jeseni zasejano 12% manje površina pod pšenicom, ječmom i uljanom repicom, uključujući i površine pod jarom pšenicom i ječmom, u poređenju s prethodnom godinom. Očekuje se da će ova smanjenja u jesenjoj setvi rezultirati povećanjem površina u ovogodišnjoj prolećnoj setvi.
Prema rečima direktorke Savović, očekuje se da će prolećna setva ove godine biti neznatno skuplja u poređenju s prethodnom godinom, ali neće dostići nivo setve iz 2022. godine.
„Sеmеnska roba jеstе skuplja u odnosu na prеthodnu godinu. Dizеl gorivo jе takođе poskupеlo u odnosu na lanе. Ali s povraćajеm akcizе na gorivo ono jе za poljoprovrеdnikе ovе godinе jеftinijе nеgo godinu dana ranijе. Dok su cеnе usluga u poljoprivrеdnoj proizvodnji minimalno poskupеlе, a koštanjе minеralnih đubriva jе sada znatno nižе“, naglasila je Savović.
Odabir sorti
Saša Atanasković, poljoprivrednik iz Turije u opštini Srbobran, izjavio je da će, kao i prethodnih godina, sejati kukuruz, soju i suncokret. Neće povećavati niti smanjivati površine pod ovim usevima zbog prinosa. Što se tiče troškova, istakao je da su cene semena i zaštitnih sredstava porasle za oko 20% u poređenju s prethodnim godinama.
„Uglavnom smo sе snabdеli rеpormatrijalom tako što smo sе zadužili kod sеmskih kuća. A dug ćеmo vratiti po skidanju usеva“, veli Atanasković.
Pre nego što krenu sa prolećnom setvom, poljoprivrednici treba da obrate pažnju na izbor semena. Prethodne dve godine su bile karakterisane toplim i blagim zimama bez snega. To sugeriše da bi naredno leto moglo biti suvo, sa malo padavina. Sunčica Savović, direktorka “Žita Srbije”, ističe da u takvim vremenskim uslovima treba preferirati domaće sorte kukuruza i soje. Dotične su, kako ona ističe, u sušnim godinama 2021. i 2022. godine dale bolji prinos u poređenju sa stranim hibridima. Podsećamo da strani hibridi nisu prilagođeni ekstremnim vremenskim uslovima na našem geografskom području. Savovićeva je izjavila da su domaće sorte bolje podnosile nedostatak vlage u ključnim fazama razvoja biljaka i ostvarivale veći prinos u uslovima suše u poređenju sa stranim sortama.
Izvor: Dnevnik