Mladi poljoprivrednici u Nemačkoj sve ređe se odlučuju za bavljenje poljoprivredom, a razlozi za to su brojni. Niska profitabilnost, nedostatak ravnoteže između posla i privatnog života, i visoka cena zemljišta samo su neki od faktora koji mlade odvraćaju od agrara. Poseban problem predstavlja skupo poljoprivredno zemljište, koje je postalo teško dostupno mladima koji nemaju porodične farme. Tokom protekle decenije, cene zemljišta u Nemačkoj naglo su porasle, što je delimično posledica špekulacija zemljištem nakon finansijske krize 2009. godine, kao i povećanog interesovanja multinacionalnih kompanija za obradivo zemljište. Zbog ovih okolnosti, pad cena zemljišta nije verovatan u skorijoj budućnosti.
U anketi sprovedenoj u Bonu, mnogi mladi Nemci su izrazili mišljenje da je rad na farmi nesiguran i previše zahtevan, što dodatno objašnjava zašto se malo njih odlučuje za ovu profesiju. U Srbiji, s druge strane, interesovanje mladih za poljoprivredu varira u zavisnosti od različitih faktora, kao što su ekonomske prilike, podrška države, dostupnost resursa i percepcija poljoprivrede kao profesije.
Dragan Kovačević, diplomirani inženjer agroekonomije, dodao je par reči. On ističe da je poljoprivreda neizvesna delatnost koja zavisi od mnogih faktora. Ovo uključuje vremenske uslove i tržišne cene. Dotični faktori često odvraćaju mlade ljude u Srbiji od poljoprivrede, jer traže sigurnije i stabilnije poslove u urbanim sredinama. Kovačević naglašava da je poljoprivreda često percipirana kao fizički zahtevan posao sa niskom profitabilnošću. Ovaj stručnjak veruje da bi promena ove percepcije kroz promociju modernih tehnologija i inovacija mogla privući više mladih u ovu oblast.
Prostran: Mladi poljoprivrednici ne vide ništa što ih podstiče da se na selo nasele
Milan Prostran, agroekonomista, se i sam oglasio na ovu temu- On napominje da u Srbiji ne postoji adekvatan model podrške koji mladi poljoprivrednici mogu da vide kao podstrek da se vrate na selo. Pritom i ističe da su u Evropskoj uniji uspostavljeni paketi podrške mladim farmerima. Naposletku, prema njegovim rečima, upravo su oni ključni za održavanje poljoprivredne proizvodnje. Međutim, u Srbiji ne postoji sličan sistem podsticaja, iako postoji potreba za osiguravanjem gazdinstava i unapređenjem obrazovanja onih koji se bave poljoprivredom.
Prostran upozorava na problem sve većeg ukrupnjavanja poseda. Kako on ističe, velike kompanije koje se bave agrarom preuzimaju male poljoprivrednike. A upravo to dodatno otežava opstanak malih gazdinstava. On smatra da je neophodno doneti stimulativne mere, kao što su niži porezi i veće subvencije. Uz pomoć njih bi se unapredili uslovi za male proizvođače i revitalizacija sela.
Projekat dodele seoskih kuća uz subvencije imao je pozitivan uticaj da se mladi poljoprivrednici vrate na selo i aktiviraju poljoprivrednog zemljišta u Srbiji. Ali Prostran naglašava da je potrebna dalja podrška malim proizvođačima, kroz zadrugarstvo i kooperative. Tek na taj način bi oni opstali u ruralnim područjima. Na kraju, Prostran apeluje na institucije, nauku i sve koji se bave agrarom da ozbiljno pristupe revitalizaciji sela i stimulisanju mladih da se bave poljoprivredom. Naposletku, ističe on, podaci sa poslednjeg popisa pokazuju da se poljoprivreda u Srbiji suočava sa ozbiljnim izazovima.
Izvor: Biznis.rs
