Posle žetve strnih žita, preporučuje se uzimanje uzoraka zemljišta radi kontrole plodnosti, ako se planira dalja obrada. Nakon toga, zaoravanje strništa predstavlja ključnu meru za pripremu zemljišta za naredni usev, uglavnom kukuruz. Ova mera ima više ciljeva, uključujući očuvanje i prikupljanje vlage, pripremu zemljišta za buduće useve, unošenje ostataka biljaka nakon žetve, provetravanje zemljišta, aktiviranje mikroorganizama, pripremu biljnih hraniva, posebno nitrata, kao i uništavanje korova i štetočina.
Postrna setva je još jedna preporučena mera za intenziviranje poljoprivredne proizvodnje. Mogu se gajiti različite poljoprivredne kulture, kao što su one za zelenu masu, zrno ili povrće. Uz navodnjavanje, postizanje visokih prinosa zelene mase je realno, a ova masa može se koristiti za ishranu stoke u različitim oblicima – od sveže hrane, silaže, sena, do stočnog brašna. Za gajenje postrnih kultura za zelenu masu koriste se kukuruz, suncokret, soja, sirak i uljana repica, dok su za proizvodnju zrna pogodni suncokret, heljda, proso i soja. Ove kulture se mogu uspešno gajiti i bez navodnjavanja ako se pažljivo odaberu odgovarajuće površine, hibridi i sorte, kao i potrebna agrotehnika.
Posle žetve – kalcifikacija
Gajenje povrća u postrnoj setvi zahteva kratku vegetaciju, a najčešće se gaje krastavci, kupus, kelj, paprika, boranija, grašak i cvekla. Bez navodnjavanja nema uspešne postrne proizvodnje povrća, jer ove biljke zahtevaju konstantnu i značajnu količinu vode tokom svoje vegetacije.
Postrne kulture za zelenišno đubrenje donose brojne koristi. One poboljšavaju biološku aktivnost tla, obogaćuju zemljište organskom materijom, povećavaju prinose narednog useva, smanjuju pojavu bolesti, štetočina i korova, i pomažu u zaštiti zemljišta od erozije. Pri izboru kultura za zelenišno đubrenje, najčešće se koriste grahorica, lupina, uljana repica i različite trave. Važno je da se zemljište pripremi na vreme za naredni usev.
Vreme posle žetve je takođe idealno za kalcifikaciju zemljišta. Kalcifikacija pomaže u smanjenju kiselosti zemljišta, menjajući mikrofloru, čime se podstiče razvoj korisnih bakterija. Da bi ove bakterije postigle dovoljnu populaciju, potrebno je duže vreme. Krečni materijal se ravnomerno raspoređuje po površini, a njegovo dejstvo traje od pet do deset godina, sa najjačim efektom u drugoj i trećoj godini.
Izvor: Poljoprivrednik
