Nada Lazović Đoković iz vranjske PSSS prokomentarisala je adekvatnu obradu zemljišta u ovom periodu, pred setvu kukuruza. „Pravovremenu i kvalitetnu obradu zemljišta veoma često otežava neravnost terena, suviše plitka, vrlo teška zemljišta, slabe aeracije, najčešće kisele reakcije. Zato je veoma važno da se zemljište obrađuje u optimalnim agrotehničkim rokovima, na odgovarajućoj dubini i sa odgovarajućim oruđima uz primenu adekvatnih đubriva,“ veli ona.
Pritom, dodala je i kako se gajenje kukuruza u plodoredu odražava na plodnost zemljišta, racionalnije korišćenje vode i mineralnih hraniva iz dubljih slojeva zemljišta i preventivna je uloga plodoreda u suzbijanju korova i drugih štetnih organizama.
Šta još treba znati o obradi zemljišta za setvu?
Lazović Đoković naglašava da je kukuruz i dalje dominantan u strukturi setve na značajnim površinama, što dovodi do neželjene prakse monokulture koju treba izbegavati. Poslednjih godina, visok udeo monokulture kukuruza, uz stalnu upotrebu herbicida sa sličnim mehanizmom delovanja, doveo je do promene korovske flore u korist višegodišnjih korova.
„Najbolji predusevi za kukuruz su višegodišnje i jednogodišnje leguminoze i zrnene mahunarke lucerka, crvena detelina, stočni grašak…strna žita , krompir, travno – leguminozne smeše,“ dodaje ona. „Posle ovih useva zemljište je obogaćeno organskom materijom, povoljnih fizičkih osobina i po pravilu nezakorovljeno“.
Prinos kukuruza u velikoj meri zavisi od azota. Pritom se fosfor i kalijum primenjuju prema njihovom sadržaju u zemljištu i planiranom prinosu. Prosečne potrebe kukuruza za hranivima su obično u rasponu od:
- 120 do 180 kg/ha azota
- 90 do 120 kg/ha fosfora
- 80 do 110 kg/ha kalijuma.
Sva količina P2O5 i K2O, zajedno sa jednom trećinom azotnih đubriva, obično se unosi prilikom osnovne obrade zemljišta, dok se preostali azot primenjuje pre setve ili tokom vegetacije kao dodatno đubrenje. U retkim slučajevima, mineralna đubriva mogu se primeniti i neposredno pre setve, polaganjem u trake, sa razmakom od najmanje 5 cm od semena.
„Za predsetveno i startno đubrenje i prihranjivanje kukuruza najpovoljnija su azotna đubriva koja sadrže amonijačni i nitratni oblik azota (KAN, AN). Dok je za osnovno đubrenje ureja. Budući da biljke kukuruza usvoje više od 50% azota i fosfora, kao i do 80% kalijuma pre ulaska u reproduktivnu fazu, neophodna je dovoljna količina ovih hraniva već na samom početku vegetacije“, dodala je Lazović Đoković.
S druge strane, iako biljke usvajaju male količine hraniva u ranim fazama rasta, potrebna je veća koncentracija hraniva u zoni korena. Imajmo na umu da je koren u početku manje razvijen, a zemljište često hladnije u tim fazama.
Priprema, u još detalja
Ona ističe da je važno da ratari prilikom predsetvene pripreme zemljišta formiraju rastresiti sloj iznad zone semena. Taj sloj bi trebao biti debljine od 4 do 6 cm. Pritom, on treba da omogući lakše nicanje mladih biljaka i brže prodor vode u dublje slojeve. Ali on naknadno treba i da preventivno spreči stvaranje pokorice.
Ipak, primenom ove agrotehničke mere ne mogu se ispraviti greške nastale prilikom osnovne obrade. Naposletku, često bude to da, iako je površinski sloj poravnat, dublji slojevi ostaju neujednačeni. To može rezultirati lošijom setvom, neujednačenim nicanjem i slabijim ukorenjavanjem.
U zavisnosti od stanja parcele, koriste se različiti alati poput lakih tanjirača, drljača ili setvospremača. Najbolje je obaviti predsetvenu pripremu u jednom prohodu, po mogućstvu kombinovanim setvospremačem. Nakon što se zemljište pripremi setvospremačem, preporučljivo je ostaviti ga da odstoji neko vreme. Najmanje 24 sata, tvrdi stručnjak. Na taj način bi se zemljišni agregati slegli. Uz to, eliminisali bi se eventualni “vazdušni džepovi” između njih.
Izvor: Dobro jutro
