Vremenski uslovi ubrzali su razvoj pšenice, pa se žetva hlebnog zrna može očekivati mnogo ranije nego što je to uobičajeno za naše područje, kažu stručnjaci.
Iako je trenutno teško predvideti koliki će biti prinosi, stručnjaci se slažu da neće biti ni izuzetno niski ni visoki. Postavlja se pitanje kako će se očuvati kvalitet i uskladištenog zrna i novog roda, s obzirom na velike zalihe i mogućnost mešanja stare i nove pšenice u mnogim silosima.
Kakve probleme sa sobom rana žetva pšenice nosi?
Visoke temperature tokom zime i proleća, zajedno sa nedostatkom padavina, skratile su vegetaciju pšenice, što je uticalo na formiranje biljaka i broj zrna u klasu, navodi RTS. Dr Milan Mirosavljević sa Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad je takođe prokomentarisao ovu situaciju za medije.
„To je 80% nosilac prinosa, dok sama masa zrna, odnosno, nalivanje ima manji uticaj na prinose. Dobri vremenski uslovi u ovom periodu mogu povećati masu zrna, ali to ne može da nadoknadi negativne stvari koje su uticale na formiranje sklopa“, naglašava Mirosavljević. „Deficit padavina od setve do sada je, u zavisnosti od regiona, preko 100 litara. Poslednje kiše koje nisu bile prevelike, jednim delom mogu da kompenzuju nedostatak vlage, ali ne i da pokriju deficit koji postoji“.
Prema rečima stručnjaka, majske kiše su stigle u poslednji čas za sve poljoprivredne kulture, ali količina padavina nije bila ravnomerna u svim regionima.
Zorica Radičević, agrometeorolog u Republičkom hidrometeorološkom zavodu, izjavila je da u Banatu gotovo da nije bilo padavina, dok je u Sremu palo oko 60 litara po metru kvadratnom. Puno padavina zabeleženo je u Negotinskoj krajini, Pomoravlju, Podrinju i severnoj Vojvodini. Ona je dodala da u oblastima gde je palo više od 30 litara kiše, pšenica ima dobre uslove za razvoj.
Radičević je takođe najavila da se u narednom periodu očekuje promenljivo oblačno vreme sa sunčanim intervalima. Ali može biti, tvrdi ona, i nestabilno sa čestim kišama i lokalnim pljuskovima sa grmljavinom, te pojačanim jugoistočnim vetrom u košavskom području. Ona je istakla da će ovi uslovi pogodovati razvoju ozimih žita, a redovne padavine će obezbediti dobre zalihe vlage u zemljištu za nalivanje zrna.
Oprez oko bolesti
Sunčica Savović, direktorka Udruženja “Žita Srbije”, upozorava da bi trebalo obratiti pažnju na pojavu bolesti, pre svega fuzarioze, zbog povećane vlažnosti vazduha i zemljišta.
Ona objašnjava da su vremenski uslovi tokom prethodnih meseci uticali na pojavu istih bolesti kao prošle godine. Ovo je doprinelo i razmnožavanju štetočina. Savovićeva naglašava da se ne može očekivati izuzetan kvalitet pšenice s obzirom na prisustvo bolesti, te da se može nadati bar prošlogodišnjem kvalitetu. Ali ovo je naglasila uz napomenu da nepredvidive padavine mogu uticati na konačan prinos.
Stručnjaci nisu pesimisti u pogledu prinosa pšenice, ističući da neće biti izuzetno niske, ali ni rekordne godine. Savovićeva dalje navodi da će varijacije u prinosima biti velike zbog različitih pristupa u proizvodnji. Samim tim se očekuju minimalni prinosi od 4,7 do 5 tona po hektaru.
Najveći problem predstavljaju ogromne zalihe pšenice koje su prisutne i ove godine, ističe direktorka Udruženja “Žita Srbije”. Ona upozorava da će mešanje stare i nove pšenice u mnogim silosima stvoriti probleme vezane za skladištenje i očuvanje kvaliteta pšenice.
Malo i o cenama
Cena pšenice, naglašava, u protekloj godini nije pokazivala značajne fluktuacije. Prošle nedelje, nova žetva je trgovana po ceni od 19 do 19,5 dinara po kilogramu pri utovaru. Sa druge strane, cena se kretala od 20 do 21 dinar po kilogramu pri dostavi pšenice do luke. Ona podseća da domaći proizvođači imaju mogućnost da sklope ugovore o prodaji pšenice unapred, čak i pre same žetve, i da mogu samostalno izvoziti ako to žele. Imaju širok spektar potencijalnih kupaca, uključujući mlinarsku industriju, skladištare, domaće trgovce, fabrike stočne hrane i izvoznike.
Međutim, postoji problem na domaćem tržištu, gde se ponuda pšenice brzo smanjuje ili čak potpuno nestaje čim cena blago poraste. Proizvođači često čekaju dalji rast cena, iako bi realno mogli da profitiraju u tom trenutku. Zbog ovog nedostatka stabilnosti u ponudi, izvozni sektor ima poteškoće u obezbeđivanju većih količina pšenice za globalno tržište. Nedostaje stabilnost i u izvozu pšenice, ističe Savovićeva. Žetva pšenice ove godine se očekuje već početkom juna, što je najraniji datum u poslednjih 20 ili 30 godina.
Izvor: AgroTV
