Udruženja odgajivača tovnih goveda iz Vojvodine apelovala su na Ministarstvo poljoprivrede da uvede red u korišćenje pašnjaka i zaustavi njihovo preoravanje. Smatraju da su pašnjaci ključni za povećanje stočarske proizvodnje, jer bi se njihovim optimalnim korišćenjem u Srbiji moglo gajiti do 150.000 kvalitetnih tovnih grla, u poređenju sa trenutnih 25.000. Pašnjaci su osnovni resurs za uzgoj tovnih goveda, posebno otpornijih rasa kao što je angus, koje se mogu napasati i u sušnim uslovima, poput onih na pašnjacima Mužljanskog rita kod Zrenjanina.
Farmeri, poput Željka Šeste iz Mužlje, vide ovde mnogo problema. Oni očekuju da se deo sredstava prikupljenih od zakupa državnog zemljišta vrati u unapređenje kvaliteta pašnjaka, kroz zajedničke investicije. Prema njegovom mišljenju, pašnjaci bi trebalo da se oplemenjuju različitim đubrivima. A u nekim slučajevima, ističe on, čak treba i da se zalivaju, kako bi se poboljšala njihova produktivnost. Takođe, smatra da bi država, koja trenutno naplaćuje zakup pašnjaka po istoj ceni kao i zakup oranica, trebalo da osigura bolju saradnju sa stočarima.
Na nivou severnog Banata, pokrajina je proglasila zaštićenu zonu od 5700 hektara unutar Parka prirode „Slatine u dolini Zlatice“. Cilj ove inicijative je očuvanje ekosistema nizije i zaštita preostalih pašnjaka. Šandor Tot iz Parka prirode ističe da su mnogi pašnjaci već uzorani zbog nedostatka kontrole. Ali su, dodaje Tot, ovi prostori od suštinskog značaja ne samo za stočarstvo već i za razvoj eko-turizma, koji već privlači značajan broj posetilaca.
Paori bez pašnjaka ostvaruju manje profite
Zakonom je regulisano da se pašnjaci ne mogu prenameniti, bez obzira na vlasništvo. Pritom, stočarima korišćenje pašnjaka donosi značajne finansijske uštede. Čedomir Keco iz Udruženja „Agroprofit“ ističe da je jeftina i sigurna proizvodnja u tovnom govedarstvu, u okviru sistema krava-tele, nemoguća bez korišćenja pašnjaka. Kako on ističe, na taj način se ostvaruje oko 60% uštede u potrošnji hrane za stoku.
Na sastanku odgajivača tovnih goveda u Lukinom Selu kod Zrenjanina, prisutni su izneli nezadovoljstvo zbog povećanja zakupa pašnjaka. Naime, cena zakupa za narednu godinu je porasla sa 3.500 na 17.000 dinara po hektaru. Takođe, izrazili su očekivanje da se izvrši analiza trenutnog stanja pašnjaka. Istaknuto je da je nužna za obavljanje i detaljna sektorska analiza stanja u tovnom govedarstvu, pre donošenja nove Strategije za poljoprivredu. Ova analiza bi bila ključna za formiranje buduće politike upravljanja pašnjacima i unapređenje stočarstva u Srbiji.
Izvor: AgroTV
