Ne postoji univerzalni način da se prepoznaju jestive od otrovnih gljiva, jer je neophodno temeljno poznavati svaku vrstu, izjavila je Svjetlana Lolić, profesorka mikrobiologije i biologije ćelije na Prirodno-matematičkom fakultetu u Banjaluci. Ona naglašava da se trovanje može dogoditi čak i od jestivih gljiva koje su stare. U sezoni gljiva, a posebno nakon nedavnog trovanja u Tuzli kada su 23 osobe zatražile lekarsku pomoć, pitanje prepoznavanja jestivih gljiva postalo je aktuelno. Lolićeva ističe da nema zlatnog pravila za razlikovanje, već je potrebno poznavati sve karakteristike svake pojedinačne vrste, uključujući izgled šešira, drške, baze, te da li gljiva ima cevčice ili listiće. Posebno je važno poznavati otrovne vrste kako bi se znalo koje treba izbegavati.
Lolićeva savetuje da se u branje gljiva ne ide samostalno, naročito ne ako je osoba početnik. Preporučuje se da se početnici pridruže iskusnim gljivarima, jer pravila nema. Gotovo svaka jestiva gljiva ima neku vrstu koja joj nalikuje. Razlikovanje između jestivih i otrovnih vrsta zahteva pažljivo posmatranje detalja. To uključuje miris, presek i stanište, kao i drveće koje raste u blizini gljiva. Ona naglašava da je iskustvo ključ za uspešno razlikovanje vrsta, dok trovanja često nastaju zbog konzumacije starih sorti koje su zahvaćene plesnima. Čak i jestive gljive mogu izazvati trovanje ukoliko su u lošem stanju.
Da li ima gljiva koje su bezbedne?
Što se tiče vrganja, Lolićeva napominje da ih ima mnogo, ali nijedan vrganj nije smrtonosan. Postoje vrste koje mogu izazvati digestivne tegobe poput dijareje i povraćanja, ali ne dovode do letalnog ishoda. Čak ni najpoznatija otrovna vrsta, tzv. ludara, nije smrtonosna, iako trovanja mogu biti ozbiljna. Međutim, najopasnije gljive, poput zelene pupavke, trenutno su u sezoni i rastu u izobilju na našim prostorima. Zelena pupavka, bela pupavka i smrdljiva pupavka spadaju među najotrovnije gljive na svetu, a sve tri vrste su prisutne u našim šumama. Ove gljive predstavljaju ozbiljnu pretnju jer mogu izazvati letalne ishode.
Na kraju, Lolićeva ističe da u našoj zemlji ne postoje dovoljno detaljna istraživanja o ukupnom broju vrsta gljiva. Postoje lokalna istraživanja, kao što su ona na planinama Lisine i Kozare, ali generalna procena o ukupnom broju vrsta u Srbiji još uvek nije dostupna.
Izvor: AgroTV
