Prodaja i zakup državnog poljoprivrednog zemljišta u Srbiji postaju sve teže dostupni malim poljoprivrednicima, što izaziva nezadovoljstvo i zabrinutost u domaćem agrarnom sektoru. Stotine hiljada hektara plodne vojvođanske zemlje su pod upravom države, ali većina tog zemljišta dospeva u ruke velikih korporacija, stranih kompanija i domaćih veleposednika. Ovaj trend dodatno otežava mladim poljoprivrednicima i manjim gazdinstvima da obezbede zemljište za rad.
Veliki deo državne zemlje prodat je stranim kompanijama poput Al Dahre i Al Rawafeda. Dotični konglomerati su zemljište i gazdinstva u Srbiji dobili po izuzetno povoljnim uslovima. Poljoprivredni kombinat Beograd (PKB), koji je imao značajan potencijal za domaću poljoprivredu, ustupljen je kompaniji Al Dahra za svega 6.000 evra po hektaru. U istočnoj Vojvodini, posebno u Banatu, značajan deo državnog zemljišta obrađuju domaći tajkuni, dok su male šanse da obični ratari dobiju pristup tim parcelama.
Mogu li se prosečni paori dokopati malo zemljišta danas?
Ranije su licitacije za zakup državnog zemljišta bile transparentnije, omogućavajući građanima da konkurišu u nekoliko krugova. Tek u završnim fazama licitacija bile su dopuštene prijave učesnika sa strane. Međutim, situacija se promenila, pa se zemljište sve češće izuzima iz ovog procesa, a malverzacije su sve češće. Zemljište koje je nekada pripadalo precima mnogih domaćih poljoprivrednika prodato je stranim ili domaćim investitorima, dok su naslednicima u restituciji ponuđene alternative – često lošijeg kvaliteta i udaljene od njihovih imanja.
Ovakva politika izaziva osećaj nepravde kod malih poljoprivrednika, poput Đoke Ćurčića iz Vilova, u opštini Titel. Đoka obrađuje 32 hektara zemlje – od kojih je deo nasledstvo, a deo privatno vlasništvo. On (Đoka) ne koristi državnu zemlju u zakupu jer je taj resurs postao nedostupan za obične poljoprivrednike. Umesto toga, državna zemlja završava u rukama velikih korporacija i pojedinaca s političkim ili finansijskim privilegijama. A ovo dodatno pogoršava položaj malih gazdinstava, ističe Đoka.
Ova situacija postavlja ozbiljna pitanja o budućnosti poljoprivrede u Srbiji. Ako se nastavi sa prodajom i ustupanjem plodnih zemljišta velikim biznismenima i stranim kompanijama, mogućnost razvoja malih gazdinstava biće sve manja. Time se ne samo ugrožava egzistencija domaćih poljoprivrednika kao što je Đoka, već i održivost agrarnog sektora kao celokupnog sistema. Potrebna je jasnija politika koja će obezbediti ravnotežu između potreba malih gazdinstava i interesovanja velikih investitora. Samo tako bi se očuvala poljoprivredna tradicija i osigurala dugoročna stabilnost sektora, veli Đoka.
Izvor: Agronews
