Setva pšenice predstavlja izuzetno važnu agrotehničku meru od koje praktično zavise sve ostale operacije, kao i nesmetan i pravilan razvoj biljaka. Pored dubine i gustine, optimalni rok za setvu pšenice je od posebnog značaja.
Višegodišnja istraživanja su pokazala da vreme setve pšenice u velikoj meri modifikuje potencijal za prinos i kvalitet zrna i da redukcija prinosa može ići i preko 20%. Pri tome, drugim agrotehničkim merama propusti se mogu samo ublažiti, a nikako u potpunosti nadoknaditi.
Zašto je važno da se setva obavi na vreme i koji je to optimalni rok za setvu pšenice u našim agroekološkim uslovima?
Vreme setve pšenice utiče na:
- dužinu vegetacije,
- razvoj korenovog sistema,
- visinu biljaka,
- konačnu gustinu,
- stepen iskorišćavanja NPK hraniva,
- konkurentnost prema korovima,
- otpornost prema niskim temperaturama i prouzrokovačima bolesti.
U uslovima klimatskih promena, optimalni rok za setvu pšenice može ublažiti nepovoljno delovanje vremenskih pojava, u smislu njihovog izbegavanja u kritičnim fazama razvoja.
Pravovremena setva omogućuje normalan predzimski razvoj, dobro ukorenjavanje i dobru pripremu za prezimljavanje. Odnosno, pred ulazak u zimski period, biljke treba da su dobro razvijene, sa najmanje 3 lista na glavnom stablu ili da su u početku faze bokorenja (1-2 bočna izdanka).
Optimalni rok za setvu pšenice u našim agroekološkim uslovima se kreće u periodu 5-25. oktobar. Poslednjih nekoliko godina, sa razvojem modernijih sorti koje su prilagođenije novonastalim klimatskim promenama (sušne i tople jeseni i blage zime), pojedine kompanije preporučuju pomeranje početka optimalnog roka na 10. oktobar. A kao kraj tog roka može se tolerisati i prva nedelja novembra.
Poznato je da se u povoljnim agroekološkim uslovima i uz blagovremenu primenu agrotehničkih mera, najbolji rezultati ostvaruju setvom u drugoj dekadi oktobra. Može se postaviti pitanje zašto je onda dužina optimalnog roka “razvučena” na tri nedelje do mesec dana?
Objašnjenje treba tražiti u:
- preporukama za setvu (sorte duže vegetacije i boljeg prezimljavanja sejati ranije, a sorte kraće vegetacije kasnije),
- raspoloživoj mehanizaciji (sejalicama manjeg učinka nemoguće je zasejati velike površine u kratkom periodu),
- vremenu skidanja preduseva i nepredvidljivosti vremenski prilika (suša: rano skidanje preduseva i rana setva: bolje da seme čeka u suvoj zemlji nego da zemlja čeka kišu; previše vlage: kasno skidanje preduseva, prevlaženo zemljište i kasna setva).
Sigurno je da će se sa razvojem moderne mehanizacije, boljim predviđanjem meteoroloških pojava i stvaranjem sorti koje su tolerantnije na rok setve i dužina optimalnog roka modifikovati u skladu sa novonastalim promenama.
Često se dešava da su poljoprivredni proizvođači prinuđeni da pšenicu seju i van optimalnih rokova
Setva posle optimalnog roka značajno utiče na pad prinosa i povećanje troškova proizvodnje. Kasna setva utiče na:
- usporen početni porast,
- propadanje nedovoljno razvijenih biljaka,
- brži prolazak kroz stadijume razvića (pre svega fazu bokorenja),
- manji broj izdanaka,
- zrna u klasu i masu 1000 zrna,
- slabiji korenov sistem (veća osetljivost na sušu i visoke temperature tokom nalivanja zrna),
- prevremeno zrenje,
- štura zrna i
- pad profita.
Takođe, i ranija setva u odnosu na optimalan rok može imati negativne posledice na visinu i kvalitet prinosa. Prilikom suviše rane setve duža je izloženost biljaka stresnim faktorima, pri čemu može doći do većeg napada bolesti i insekata. U slučaju smanjenog prisustva vlage dolazi do klijanja i tzv. “provokativnog” nicanja. To za posledicu ima slabije ukorenjavanje i kasnije propadanje biljaka, odnosno smanjenje sklopa. U slučaju visokih temperatura i optimalnoj vlažnosti, biljke ulaze u zimu prebujne, lakše izmrzavaju, podložnije su napadu lisnih vaši i cikada kao i gljivičnih oboljenja (Fusarium nivale).
Kompanija Chemical Agrosava pripremila je za sezonu 2020/21 dve visoko prinosne sorte pšenice
I to tipičnu ozimu sortu LG Apilco i fakultativnu (ozimo-jaru) sortu Alhambra. Optimalni rok za setvu pšenice za obe sorte je najbolji, pri čemu se sorta Alhambra ističe velikom tolerancijom prema kasnom roku setve.
Naime, pri kasnijoj setvi u uslovima blage zime, ova sorta mnogo brže prolazi kroz stadijum jarovizacije, odnosno iz vegetativne u generativnu fazu, odlično se ukorenjava i ne dolazi do značajnog smanjenja broja sekundarnih stabala. Sve to pozitivno utiče na razvoj velikog potencijala za prinos.
Zbog bolje tolerancije na niske temperature u odnosu na klasične jare sorte, prolećni deo vegetacije kreće pri manjim sumama temperature i time produžava period vegetacije. U slučaju oštrije zime i dužeg mirovanja semena, ova sorta lakše nadoknađuje “propušteno” vreme i brži prolazak kroz faze razvoja kompenzuje manjom redukcijom prinosa u odnosu na klasične ozime sorte.
Zato, bilo da dođe do pomeranja roka ili ne, Chemical Agrosava vam nudi optimalno rešenje i sorte za visoke prinose.
Autor:
Dr Nikola Hristov
Naučni savetnik
Rukovodilac odeljenja selekcije i oplemenjivanaja strnih žita
Chemical Agrosava
