Orezivanje kruške ima za cilj da obrazuje krunu pogodnog oblika i da uz druge agrotehničke mere reguliše redovnu i obilnu rodnost i dobijanje visokokvalitetnih plodova.
Kruna treba da bude tako oformljena da može da zadovolji sve statističke i fiziološke norme.
Šansa za poljoprivrednike! Plantaže konoplje kao izvor velikog prihoda!
Koje ciljeve treba ispuniti prilikom orezivanja kruške?
Orezivanjem treba da se stvori takvo stablo koje će u punoj rodnosti moći da ponese težinu obrastajućeg drveta i roda, odnosno plodova, a da pri tom ne dođe do lomljenja ili jačeg povijanja celog stabla ili pojedinih skeletnih grana.
Zato orezivanjem treba obezbediti uravnotežen razvoj svih delova krune, a posebno osnovnih grana, navodi Nebojša Brzaković dipl. inž. poljoprivrede PSSS Užice.
Orezivanjem se obezbeđuje da sunčeva svetlost nesmetano dopire do svih delova biljke. Takođe, i nesmetan i lak rad u krušiku (obrada i đubrenje zemljišta kao i berba plodova).
Pravilnim i pravovremenim orezivanjem uspostavljamo ravnotežu između vegetativne aktivnosti i rodnosti.
Saveti za orezivanje kruške
Rezidbom treba svake godine zameniti oko 30% rodnog drveta, čime se prekobrojne rodne grane odbacuju i time stvaraju povoljne uslove za zametanje i razvoj plodova , kao i izbijanje novog rodnog drveta, ističe Brzaković.
U periodu formiranja krune kruška se ne sme jako orezivati jer jaka rezidba podstiče izbijanje brojnih letorasta, koje treba naredne godine ukloniti. Ovako se odlaže početak rađanja i istovremeno smanjuje porast čitavog stabla.
Ako se mlado stablo kruške ne orezuje, onda će se za relativno kratko vreme uspostaviti ravnoteža između korena i krune i ona će početi da rađa. Ali ovako rano prorođivanje stabla, pre formiranja njegovog oblika, nepovoljno utiče na dalji razvoj i na njegovu kasniju reproduktivnost.
Stoga rezidbu u periodu formiranja oblika krune treba svesti na neophodan minimum i ne sme se odstraniti više od 25% grana prošlogodišnjeg vegetativnog prirasta.
U pravilnom obrazovanju oblika krune, odnosno u izgradnji skeletnih grana, poseban značaj ima vršni pupoljak. On je najbolje snadbeven asimilativima pa stoga daje i najjače letoraste.
Pri orezivanju treba imati na umu da će se na kraće orezanoj grani razviti bujniji letorasti nego na dugačkoj.
Skraćivanjem grana podstiče se vegetativni prirast, a proređivanjem grana podstiče se rodnost.
Porast grana mnogo zavisi od mesta njihovog izbijanja. Ako su izbile na višem delu onda su bujnije i obično rastu pod oštrim uglom u odnosu na skeletnu granu. Ove grane kasnije prorode jer kasnije obrazuju cvetne pupoljke.
Grane izbile na nižem i još ako rastu više vodoravno, ranije počinju da obrazuju cvetne pupoljke.
Ministar Nedimović: Zaštitićemo poštene poljoprivrednike, to je prioritet svih prioriteta!
Dok je rezidba mladih stabala potrebna zbog pravilnog formiranja oblika krune, dotle je rezidba starijih stabala nužna zbog regulisanja redovnog i obilnog rađanja.
Ako se stablo u toku rađanja ne orezuje, već posle nekoliko godina voćke će sve manje i neurednije da rađaju, pa samim tim i njihov vek biće kraći.
Bez odgovarajuće rezidbe otežani su vegetativna aktivnost i obnavljanje rodnog drveta.
Izvor: PSSS
