Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO) objavila je nedavno Studiju o malim i porodičnim poljoprivrednim gazdinstvima u Srbiji s preporukama za njihovo jačanje, ocenjujući da su porodične farme okosnica srpske poljoprivrede.
“Bogata obradiva zemlja, povoljni prirodni uslovi i kontinuitet porodičnih poljoprivrednih gazdinstava znači da srpska poljoprivreda igra značajnu ulogu u ekonomiji zemlje u poređenju sa susednim ili zemljama Evropske unije”, navodi se u studiji ove organizacije.
Ipak, mali poljoprivrednici i porodična gazdinstva suočavaju se sa nekoliko izazova i ograničenja, zbog čega su potrebne dodatne mere za njihov dalji razvoj, inkluzivan rast, poboljšanje života i smanjenje siromaštva na selu, prema istraživanju FAO, sprovedenom zajedno sa Poljoprivrednim fakultetom Univerziteta u Beogradu.
“U Srbiji su, uprkos važnosti malih farmi i njihovom doprinosu sigurnosti hrane i ruralne zajednice, one u velikoj meri ostale izvan fokusa naučne zajednice i kreatora politika”, istakao je Morten Hartvigsen, menadžer regionalne inicijative FAO.
Nedostaje zakonska definicija
On je dodao da nedostaje i zvanična zakonska definicija malih poljoprivrednika i porodičnih gazdinstava.
U poslednjih deset godina poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo u proseku su učestvovali sa 9,2 odsto u ukupnoj bruto dodatoj vrednosti i zapošljavali 21 procenat radne snage. Ovaj sektor pretežno karakteriše visoka volatilnost stopa rasta usled čestih ekstremnih vremenskih dešavanja, kao što su suša i poplave.
Profil rukovodilaca poljoprivrednih gazdinstava, u smislu prosečne starosti, obrazovanja i aktivnosti – naročito ako su žene – ne doprinosi stalnom razvoju sektora. Stoga FAO preporučuje povećanje dostupnosti i kapaciteta za inoviranje i nove mehanizme, za pomoć u prenosu resursa na mlađe generacije.
Trgovina i učešće na tržištu je još jedno područje koje ima potencijal za poboljšanje. Mada većina poljoprivrednika aktivno učestvuje na tržištu agroprehrambenih proizvoda, oni uglavnom prodaju sirove, neobrađene proizvode preko neformalnih kanala, kao što su direktna prodaja, spot tržišta, navodi se u studiji.
Modernizacija i tehnološki razvoj, ulaganja u tržište i veleprodajne centre, uspostavljanje partnerstva i koordinacija samo su neki elementi koji bi ovde mogli da pomognu, posebno imajući u vidu mogućnost ulaska Srbije u Evropsku uniju i njenu zonu slobodne trgovine u budućnosti.
Zapošljavanje može povećati konkurentnost
Formalizacija poljoprivrednog rada i stvaranje novih mogućnosti zapošljavanja, posebno za žene i mlade, može dodatno povećati konkurentnost i razvoj ruralnih područja.
Studija ističe da su izazovi malih vlasnika i porodičnih gazdinstava u Srbiji složeni i višedimenzionalni. Da bi se rešili ovi izazovi, kreiranje politika trebalo bi da bude bolje koordinisano i sveobuhvatnije, a primena politike trebalo bi da stvori ravnotežu između direktne podrške i mera ruralnog razvoja.
