Branislav Raketić je stručnjak kome je organska hrana u malom prstu. Kako ističe, najznačajnija prepreka za napredak u sektoru održive poljoprivrede leži u neinformisanosti pojedinca. Razlog iza toga, kako Raketić navodi, jeste taj da kada potrošač naiđe na oznaku “organsko”, često mu nedostaju jasne informacije o tome šta ta oznaka konkretno implicira.
Kao rukovodilac Odseka za deklarisanje hrane, šemu kvaliteta i organsku poljoprivredu, Raketić je podelio svoja mišljenja o organskoj poljoprivredi kod nas danas. „Moraćemo da napravimo promociju, sa medijima i trgovinskim lancima, kako bi organsku proizvodnju približili potrošačima,“ istakao je Raketić.
U nastavku izjave, Raketić je najavio i da Ministarstvo poljoprivrede sa institutom „Biosens” radi na razvijanju platforme koja će biti baza podataka o proizvođačima organske hrane. Preko te baze podataka satelitskim putem će se pratiti koje parcele imaju organski status.
Na primer, kada potrošač pretraži pojam “šargarepa,” dobiće prikaz svih proizvođača koji proizvode ovu vrstu povrća. Što se tiče označavanja organske hrane, proizvođači su u prvom redu dužni da pridržavaju osnovnih regulativa o deklaraciji, označavanju i promociji hrane, kako bi svi obavezni elementi bili jasno istaknuti na samom proizvodu.
Oznaka koja je definisana kao obavezna mora biti uočljiva, a istovremeno mora biti istaknuta i informacija o nadzornoj organizaciji. Na taj način, takvi proizvodi postaju primetniji na policama i lako uočljivi od strane potrošača.
Traži se i domaća i uvozna organska hrana
Prema podacima Ministarstva poljoprivrede, primetan je postepeni preokret u potražnji za domaćim i uvoznim organskim proizvodima. Raste interes za proizvodima iz domaće proizvodnje, a glavna tržišta za organske proizvode su veliki gradski centri.
Kako se ističe u tekstu ranijeg istraživanja Udruženja „Serbija organika”, i pored pozitivnih trendova na domaćem tržištu, treba istaći da je posmatrajući na nacionalnom nivou tržište organskih proizvoda još slabo razvijeno. Primer radi, napredak se najviše vidi u velikim gradovima poput Beograda i Novog Sada, ne u manjim sredinama.
kvaliteta hrane koju konzumiraju. Oni su sve više zainteresovani za proizvode koji im mogu pružiti sigurnost u smislu smanjenja rizika povezanih s prehrambenim proizvodima. Ova tendencija je potvrđena istraživanjem koje je Evropska agencija za bezbednost hrane (EFSA) objavila 2019. godine, a koje je obuhvatalo 28 država članica EU. Takođe, naknadno je prošireno i na pet pretpristupnih država, uključujući:
- Albaniju
- Crnu Goru
- Srbiju
- Severnu Makedoniju
- Tursku
Cilj istraživanja bio je utvrditi ukupan nivo interesovanja Evropljana za bezbednost hrane, uzimajući u obzir faktore koji utiču na donošenje odluka o izboru hrane, glavne izvore informacija, nivo informisanosti o rizicima povezanim s hranom, promene u ponašanju i stavovima pod uticajem tih saznanja.
Rezultati istraživanja u Srbiji ukazuju na visok nivo zabrinutosti među domaćim potrošačima kada je reč o potencijalnim rizicima povezanim s prehrambenim proizvodima. Ovi rizici uključuju prisustvo pesticida i aditiva u hrani, kao i moguće prisustvo antibiotika, hormona i steroida u mesnim proizvodima. Istraživanje je takođe pokazalo da su potrošači u Srbiji, u poređenju s ispitanicima iz Evropske unije, podjednako zabrinuti zbog bezbednosti hrane, s izvesnim većim stepenom zabrinutosti kada je reč o prisustvu genetički modifikovanih organizama u hrani ili piću.
Izvor: Politika
