Naslovna Moderni agrar i savremena tehnologija Organska i konvencionalna vina: koja je razlika?

Organska i konvencionalna vina: koja je razlika?

115
0

Vinogradari, vinari, enolozi, konzumenti i distributeri svi uglavnom imaju jedno zajedničko pitanje: kakva su to organska vina i kako se razlikuju od konvencionalnih? Jel do ukusa? Da nije možda do roka trajanja ili jačine? Da, definitivno ima razlike u sastavu, ali ima li tu još čega? I kad smo već kod toga – čega?

Sad je sve više reč o organskoj proizvodnji širom agrara, domaćeg kako i stranog. Do te mere, štaviše, da se i dalje prelamaju koplja oko iste između poljoprivrednika i državnih vlasti. Silni protesti koje smo pokrivali, a koji bukte širom sveta, su dovoljni indikator toga. Međutim, držimo se mi glavne teme. Kakva su to organska vina, kakva su konvencionalna, i kako ih možemo diferencirati? Prodiskutujmo o tome.

Foto: Pixabay

Konvencionalna VS organska vina: reč struke

U konvencionalnim vinima prema zakonu dozvoljeno je dodavanje 54 različita aditiva, dok u organskim vinima nije dozvoljeno dodavanje nijednog aditiva. Organska vina se proizvode od grožđa koje je uzgajano na organski način i fermentiše se uz pomoć prirodnih kvasaca koji se nalaze u samom vinogradu.

Branislav Anđelić, vlasnik vinarije „Plavinci“ iz Grocke, već od 2008. godine proizvodi organska vina. On je među prvima u industriji dobio sertifikat o organskoj proizvodnji. Anđelić ističe da primenjuje tradicionalne metode, ali koristi i savremenu tehnologiju kako bi postigao željeni kvalitet.

Foto: Pixabay

„Vino proizvodimo bez ikakvih dodataka. U našim flašama je samo grožđe i ništa više. Kvasci su prirodni i dolaze sa grožđem iz vinograda. Ne koristimo ništa od hemije. Ali zahvaljujući novoj tehnologiji uspevamo da napravimo izuzetno kvalitetno vino, koje je dugotrajno i kome nije potrebna bilo kakva hemija. Vinograd i grožđe su, naravno, organski sertifikovani,“ veli Anđelić.

Benefiti i nedostaci organske proizvodnje vina

Proizvodnja organskih vina nosi sa sobom svoje prednosti i nedostatke. U njoj se zahteva znatno više ručnog rada u poređenju s konvencionalnom proizvodnjom, što znači veći broj radnih sati i automatsko povećanje troškova proizvodnje. Put ka dobijanju sertifikata za organsku proizvodnju je duži, jer je potrebno tri godine za konverziju vinograda. S druge strane, nema troškova za aditive, hemikalije i veštačka đubriva.

Branislav Anđelić apostrofira da je prednost organske proizvodnje to što država subvencioniše 60% troškova za opremu i sadnju novih vinograda. Takođe, postoji značajna finansijska podrška po hektaru, koja je veća u poređenju s konvencionalnom proizvodnjom, kao i povraćaj troškova za sertifikaciju. Iako je ukupno gledano organska proizvodnja skuplja, razlika u ceni nije velika u poređenju s konvencionalnom proizvodnjom.

Organska vina već imaju svoje kupce. Sam Anđelić ističe da u svom vinogradu gaji sorte koje su retke u našem regionu, kao što su panonija za belo vino, regent za crveno i marselan za roze.

Izvor: Dobro jutro