Naslovna Moderni agrar i savremena tehnologija Organska poljoprivreda – država potpomaže budućnost (daju pare)

Organska poljoprivreda – država potpomaže budućnost (daju pare)

161
0

Organska poljoprivreda postaje sve važnija u savremenom društvu koje teži održivosti i zdravijem, prirodnijem načinu života. Ovaj način proizvodnje hrane ne uključuje korišćenje veštačkih pesticida i đubriva, što doprinosi očuvanju prirodne plodnosti zemljišta i podržava biodiverzitet. Kao rezultat toga, organski proizvodi nisu samo bezbedniji za konzumaciju, već i njihova proizvodnja ima pozitivan uticaj na zaštitu životne sredine i očuvanje prirodnih resursa.

AI generisana fotografija
Softver: Hotpot.ai

Da bi hrana koja se proizvodi mogla biti označena kao zdrava ili organska, proizvođači moraju da zadovolje određene standarde tokom procesa uzgoja. Prema najnovijim podacima, srpski poljoprivrednici sve više prihvataju ovaj tip proizvodnje kao jednakopravan i neophodan.

Naime, u proteklih deset godina, ukupna površina pod organskom proizvodnjom povećala se za 254%, dok je samo u 2023. godini zabeležen rast od 16% u odnosu na prethodnu godinu. Podaci pokazuju da je organska proizvodnja u Srbiji prošle godine obuhvatila ukupnu površinu od 29.109 hektara.

Image by yassineexo from Pixabay

Tanasković o tome zašto je organska poljoprivreda ključna

Ministarka poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Jelena Tanasković se obratila medijima o temama kao što su organska poljoprivreda, održivost i sl. „Pre 13 godina organskom proizvodnjom se bavilo 1.000 gazdinstava, danas ih je 7.000. Svi smo krenuli u novu eru zdravog načina života.“ Apostrofirala je ministarka Tanasković. „Rastemo u organskoj proizvodnji 20-25% i pratimo svetske trendove“.

Kako je istakla, ova situacija je rezultat značajnih investicija koje je država uputila u razvoj organske proizvodnje. „Mi imamo 300 puta veći broj poljoprivrednika koji se bave organskom proizvodnjom danas. Sve su to rezultati velikih ulaganja iz prethodnog perioda. Da li treba još – sigurno da treba. Da li je poljoprivreda strateško opredeljenje države – jeste. Da li ćemo još više finansirati, hoćemo sigurno, a to pokazuje i budžet za 2024. godinu namenjen poljoprivredi“, dodala je ona.

Photo by Markus Spiske on Unsplash

Subvencije čine da organska poljoprivreda cveta

Svi koji se već bave ili planiraju da se bave organskom biljnom proizvodnjom imaju mogućnost da konkurišu za državne subvencije koje su čak 250% veće u odnosu na one koje se dodeljuju za konvencionalnu proizvodnju. To praktično znači da će poljoprivrednici koji ispunjavaju uslove za organsku proizvodnju dobiti subvenciju od 63.000 dinara po hektaru, kako je istakla i ministarka.

„63.000 dinara po hektaru je subvencija za organsku proizvodnju i to je uvećanje od 250% u odnosu na konvencionalnu proizvodnju. Ovo nikada ranije nije isplaćivan. Poljoprivrednici su vrlo su zadovoljni i u prilog tome govori i činjenica da se svakim danom registruje sve više gazdinstava koja se bave organskom proizvodnjom“, veli Tanasković.

YouTube Screenshot
Izvor: RTV Novi Pazar

U nastavku izjave, apostrofirala je a i oni koji se bave organskom proizvodnjom u sektoru stočarstva takođe dobijaju znatno više novca od kolega koji proizvode na konvencionalan način. „Što se tiče organske stočarske proizvodnje, tu je subvencija uvećana za 40%. Dakle, ako je 40.000 dinara po grlu u konvencionalnoj, onda je 40 odsto veća u organskoj“, dodala je.

Šta pokriva država?

Međutim, danas se ne možete samo odlučiti da se bavite organskom proizvodnjom tako što ćete kupiti zemljište i posaditi neku biljnu kulturu. Potrebno je da posedujete sertifikat koji će pokazati potrošačima, kao i nadležnim organima, da su ispunjeni svi uslovi organske proizvodnje u skladu sa Zakonom o organskoj proizvodnji i propisima koji proizilaze iz njega.

Izvor: Shutterstock/goldyg

Srećom, oni koji su zainteresovani za ulazak u ovu granu poljoprivrede ne moraju sve troškove sertifikacije da pokriju iz sopstvenih sredstava.

Pored direktnih subvencija po hektaru i grlu, postoje i druge mere koje su namenjene ovom sektoru poljoprivrednih proizvođača. Naime, Ministarstvo poljoprivrede, kao i lokalne samouprave, deo troškova sertifikacije, uključujući i troškove laboratorijskih analiza, refundiraju u iznosu od 50%, odnosno 65% za proizvođače koji deluju u područjima sa otežanim uslovima u poljoprivredi.

Izvor: Kurir