U Srbiji, kao i u ostatku sveta, organska proizvodnja jagodastog voća postaje sve rasprostranjenija, a interes za istu raste. Ova oblast postaje atraktivna i zato što se na relativno malim površinama postižu primetni prihodi koji doprinose sveukupnoj održivosti proizvodnje.
Od jagodastih kultura, u Srbiji uspevaju malina, jagoda, kupina, ribizla, borovnica, ogrozd, brusnica i aronija. Kod nas već postoje agroekološki uslovi da se u potpunosti pređe na organsku proizvodnju svih navedenih voća, gde očito malina dominira. Štaviše, ceo sistem otkupa i prerade je prilagođen upravo plodovima tzv. crvenog zlata. Za srpskim malinama je u poslednjih par decenija postojala visoka i stabilna potražnja na svetskom tržištu, što se ogledalo u izvozu kako sveže, tako i zamrznute maline.
Organska proizvodnja i ekonomski i ekološki isplativija
Proizvodnja organskog jagodastog voća nije samo osnovni ni dopunski prihod primetnom broju gazdinstava u Srbiji. Sem toga, ona predstavlja šansu da uzgajivači poboljšaju kvalitet sopstvenog života putem ishrane biološki vrednijim proizvodima i prevenciji nekih od najprisutnijih savremenih bolesti. Pritom, proizvodnja organskog tipa doprinosi čitavom društvu putem racionalnog korišćenja resursa, te očuvanjem i unapređivanjem biodiverziteta, plodnosti zemljišta i zaštite korisnih biljnih i životinjskih vrsta.
U organsku proizvodnju treba ulagati dosta tokom zasnivanja zasada. Uz to, javlja se i velika potreba za adekvatnom radnom snagom tokom berbe, ali i tokom obrade i održavanja zasada. Benefit je taj da već u prvoj godini sve jagodaste voćke stupaju u punu rodnost. Pritom, treba naglasiti da se ta rodnost održava tokom celog perioda eksploatacije ako ratar postupi u skladu sa svim postavljenim principima moderne tehnologije gajenja.
Situacija na svetskom tržištu je odličan indikator da je u Srbiji takođe potrebno proširenje ponude jagodastog voća na druge vrste, i to u značajnijem obimu. Nužno je i produžiti period berbe što je viće moguće. Ovo se obavlja uvođenjem sorti koje sazrevaju u različito doba godine. Paralelno sa tim, proizvodnja se realizuje putem plasmana svežih plodova koliko i prerađevina.
Trenutni problemi
Država Srbija aktivno podstiče ratare na bavljenje organskom poljoprivredom. Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede raspisalo je javni poziv za podsticaje za organsku biljnu proizvodnju 24. jula ove godine koji će trajati do 25. avgusta. Podsticaji za ovu svrhu iznose 63.000 dinara po hektaru, a zainteresovano poljoprivredno gazdinstvo može konkurisati najviše za 20 hektara obradive zemlje. Zainteresovani proizvođači svoje prijave mogu podneti na portalu „ePodsticaji“.
Izvor:
УМНОЕ ЗДОРОВЬЕ
Sem podsticaja, postoje i drugi načini da se poveća obim organske proizvodnje u Srbiji. Dva konkretna modela koji se predlažu jesu prevođenje trenutnih zasada iz konvencionalne u organsku proizvodnju (nazovimo ovo „model konverzije“) i podizanjem potpuno novih zasada namenjenih isključivo za organsku proizvodnju („model inicijacije“).
Ali organska proizvodnja nije bez svojih problema. Par hladnjača u Srbiji je probalo da svoje kooperante prevede u organsku proizvodnju. Rezultati su bili ispod očekivanih. Kao razloge za neuspeh, struka navodi nedovoljan nivo obučenosti voćara, nedovoljnu stručnu savetodavnu podršku, te pogrešne pretpostavke o tobožnjem nižem prinosu u odnosu na konvencionalnu proizvodnju, nedostupnost inputa za organsku proizvodnju na srpskom tržištu, i naposletku neadekvatne cene otkupa organskog jagodastog voća koje su često na nivou cena konvencionalnih proizvoda.
Izvori: Poljosfera, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede
