Poljoprivrednici na jugu Srbije, posebno oni koji se bave organskom proizvodnjom krompira i drugih kultura, suočavaju se sa brojnim izazovima. Udruženje „Lužničke rukotvorine“ iz Babušnice pokrenulo je projekat „Ruke koje hrane“ kako bi im pomoglo u prevazilaženju ovih prepreka. Milica Ćirić iz sela Resnik, iako zaposlena kao inženjer zaštite na radu, svaki slobodan trenutak provodi na porodičnom imanju. Njena porodica gaji povrće, kao što su paprika i paradajz, na tradicionalan način u pet plastenika, pridržavajući se principa organske proizvodnje. Iako su bili deo sertifikovanog sistema organske proizvodnje, zbog visokih troškova sertifikacije, trenutno nisu u mogućnosti da održe sertifikaciju.
Slično izazove susreće i Zoran Ivanković iz sela Kambelevce, koji je posle dugogodišnje karijere vozača kamiona odlučio da se vrati u svoje rodno selo i posveti stočarstvu. Njegova farma broji 130 ovaca i 40 koza, a poseduje i sertifikat za organsku proizvodnju. Ipak, Zoran se suočava sa problemom nedostatka tržišta za sertifikovanu jagnjad, koja se uglavnom prodaju kao obična, bez prepoznavanja njihove organske vrednosti. Takođe, lokalna klanica nije prilagođena za otkup organski sertifikovanih proizvoda, što dodatno otežava plasman.
Kako bi se poljoprivrednicima olakšalo, udruženje „Lužničke rukotvorine“ uz podršku Evropske unije pokreće inicijativu za povećanje budžetskih izdvajanja namenjenih organskoj proizvodnji. Babušnica je idealno područje za proizvodnju organske hrane, pa je važno omogućiti poljoprivrednicima adekvatnu podršku kako bi nastavili i unapredili ovaj vid proizvodnje. Predlog mera za poboljšanje položaja proizvođača organskih proizvoda biće dostavljen lokalnoj samoupravi i Ministarstvu poljoprivrede.
Dok organska proizvodnja grca, otpad od krompira je koristan
Pored domaćih inicijativa, globalne inovacije u poljoprivrednom sektoru takođe dobijaju na značaju. Start-up kompanija Fibe iz Londona napravila je revoluciju u tekstilnoj industriji razvojem prvog vlakna na svetu napravljenog od otpada krompira. Fibe tvrdi da su njihova vlakna ne samo ekološki prihvatljiva, već i održivija i jeftinija od tradicionalnih materijala poput pamuka. Njihov inovativni proces koristi 99,7% manje vode i emituje 82% manje ugljen-dioksida u poređenju sa proizvodnjom pamuka.
Fibe je osvojio nagradu za budućnost proizvodnje u okviru Fashion District London takmičenja. Panel stručnjaka iz modnih kuća kao što su Selfridges i Alexander McQueen prepoznao je potencijal ovog rešenja za održivu budućnost mode. Kompanija blisko sarađuje s modnim brendovima koji dele njihovu viziju. Tako žele da osiguraju to da se odeća izrađena od njihovih vlakana može reciklirati i kompostirati. Inovacija u korišćenju otpada krompira pokazuje da održive alternative mogu doći iz neočekivanih izvora, čime Fibe postavlja nove standarde u tekstilnoj industriji.
Izvori: Poljoprivrednik, AgroTV
