Od domaćih rakija, šljivovica je svakako najpopularnija, a u Rađevom Selu kod Valjeva Čedomir Đurđević se opredelio da je sprema na specifičan način. Naime, kao veteran na polju pečenja rakije, proizvodi jednu vrstu šljivovice koja ima oznaku organskog porekla.
U svojoj izjavi za „Dobro jutro“, proizvođač tzv. „Čedine rakije“ je ljubav prema pravljenju rakije razvio još u ranom detinjstvu, prateći primer svojih starijih. „Osnovna delatnost moje porodice bila je gajenje šljiva, njihovo sušenje i pečenje rakije,“ istakao je Đurđević. „Pohađao sam Tehnološki fakultet, prehrambeni smer. A po završetku studija počeo sam da radim kao tehnolog u proizvodnji jakih alkoholnih pića. To je bilo nešto što me je interesovalo od najranijeg detinjstva. I u tome sam video budućnost i perspektivu.“
Dobra šljivovica zahteva iskustvo
Đurđević proizvodi isključivo šljivovicu, naglašavajući da je uvek bitno specijalizovati se za jednu oblast i raditi je na vrhunskom nivou. „Imam svoje zasade šljiva u organskom statusu. I nešto iz zasada imam ugovoreno kod dva saradnika s kojima sarađujem već godinama. To je šljiva s poznatih parcela,“ pomenuo je proizvođač. „Gajim šljivu na nekih 3,5 hektara, dominantna sorta je „čačanska lepotica“ i delom „ranka“. „Čačanska lepotica“ je zauzela mesto koje je pre desetak godina imala „požegača“. Iste sorte su i kod mojih saradnika, samo što oni još uvek imaju i „požegaču“.“ U nastavku izjave dodao je da se bavi i stočarstvom. Nakon pete godine, navodi on, pušta ovce u voćnjak da brste korov.
Kako ističe Đurđević, iako samo jedna njegova rakija ima organski sertifikat, to ne znači da ostali proizvodi u njegovoj ponudi nisu organski. Naposletku, upravo njegova rakija je bila proglašena za najbolju srpsku šljivovicu na prošlogodišnjem „Balkan Open“ festivalu. „Kada je reč o samoj proizvodnji, mislim da nema velike razlike između organske proizvodnje i toga kako su se šljive gajile u prošlosti. U takvim zasadima u principu nema značajnih bolesti,“ istakao je Đurđević. „U voćnim zasadima, u kojima se ne radi intenzivno, nema mnogo ni rezidbe. Što bi ljudi rekli – šljiva se reže kada krene da se trese. Stave se merdevine, popne se na šljivu, otrese se rod i onda se poseku polomljene grane, one koje smetaju. I to je klasična naša rezidba.“
Po njegovim rečima, nema boljeg „saveznika“ u proizvodnji rakije od iskustva. Đurđević tu navodi generacijsko spremanje rakije koje su njegovi muški preci prenosili sa kolena na koleno. Ali pritom i ističe sopstveno iskustvo, koje se sada proteže već četiri decenije. „Kombinacija velikog iskustva predaka koje je prenošeno s kolena na koleno, dopunsko znanje koje sam stekao od najboljih, kombinovanje najsavremenijih dostignuća koja su dala mogućnost da primenimo neke stvari koje, na primer, moj deda nije mogao, jer nije imao takvu opremu, omogućili su ovakav proizvod,“ zaključio je Đurđević.
Izvor: Dobro Jutro
