Mladi poljoprivrеdnik Dino Subotički iz Bačkog Pеtrvog Sеla kod Bеčеja, ovе jеsеni prvi put ćе brati organski šipurak sa malo višе od 16 hеktara. Prvu berbu će obaviti ručno, jer ne očekuje velike prinose, ali u narednim godinama, kada šipak dostigne pun rod, koristiće kombajn za berbu.
Subotički je izjavio da je u posao ušao pre tri godine, kada je šipurak posadio na dedovini, zemljištu koje je godinama bilo izdavano u zakup. Za to mu je bio potreban značajan ulog po hektaru – između 3.000 i 4.000 evra.
Međutim, nakon tog početnog ulaganja, troškovi proizvodnje u narednim godinama će mu biti znatno niži. Trebaće mu samo novac za dnevnica sezonskih radnika tokom okopavanja šipurka i za kupovinu plavog kamena za prskanje biljke. „Šipurak sе sadi u jеsеn krajеm novеmbra i počеtkom dеcеmbra i trеba tri do čеtiri godinе da bi stigao prvi rod. Plodovi šipka sе ubiraju, u zavisnosti od sortе, od srеdinе oktobra do polovinе novеmbra, a invеsticija sе vraća poslе pеtе godinе“, veli ovaj junošni proizvođač.
Šipurak kakav bi svako poželeo – sem, izgleda, Srba
Subotički ističe da je pre sadnje šipurka osigurao kupce na inostranom tržištu putem kooperanta. On je rekao da će ceo rod plasirati za tržište EU, objašnjavajući da kod nas šipak i proizvodi od njega nisu dovoljno prepoznati, te da domaći potrošači nisu spremni da ga plate. Takođe je napomenuo da na ino tržištu kilogram šipka vredi evro, dok se po jednoj sadnici u punom rodu može ubrati četiri do pet kilograma šipka.
Gajenje šipka postaje sve popularnije kod nas. Zasadi se povećavaju svake godine, ali nema zvaničnih podataka o ukupnoj površini na kojoj se uzgaja.
Višegodišnji proizvođač organskog šipurka, diplomirani inženjer Karolj Fekete, koji ima najveću plantažu organskog šipka, izjavio je da po njegovim saznanjima pod organskim šipurkom imamo oko 150 hektara, ali te površine još nisu dostigle pun rod. Plantaže običnog šipurka zauzimaju između 1.200 i 1.300 hektara, ali je proizvodnja rasprostranjena na manjim površinama.
Fekete je naglasio da samo organski šipurak ima sigurnog kupca i solidnu cenu. Prema njegovim rečima, godišnje se izveze oko 400 tona, uglavnom za Nemačku i Austriju. Sa druge strane, običan šipak ima tržište ovde, u bivšim jugoslovenskim republikama i među manje zahtevnim prerađivačima u inostranstvu.
Bogata šipurkovna proizvodnja
Dino Subotički je izjavio da je šipak višegodišnja biljka i da je izabrao da je gaji iz više razloga. On je naglasio da šipak voli sve vrste zemljišta i podnosi sve klimatske uslove. Samim tim, veli on, ga ne treba ni navodnjavati. A upravo to je prednost u ovom turbulentnom vremenu klimatskih promena. Takođe je istakao da od šipurka može da se pravi sve, ne samo džemovi i čajevi, već i brašno i med.
Naravno, Subotički se dotakao i još interesantnih pojedinosti oko šipurka. Naime, on je dodao da planira da pokrene upravo tu vrstu proizvodnje u narednom periodu. Pritom je i istakao da takvih namirnica nema mnogo na našem tržištu. Ali, kako navodi, one su izuzetno lekovite i cenjene na inostranim tržištima.
Izvor: Dnevnik
